Ko je ozloglašeni serijski ubica Džek Trbosek?

Londonski Ist End je krajem 19. veka bio dom za više od milion najsiromašnijih građana Londona. Samo u Vajtčepelu je svoje usluge pružalo na hiljade prostitutki. Jedna od njih bila je i 43-godišnja Meri En Nikols, žena koja je 31. avgusta 1888. pronađena mrtva nakon što je poslednji put viđena na uglu ulice Ozborn i Vajtčepelskog puta.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Iako je te večeri zaradila dovoljno novca, Meri En ga je odmah potrošila na alkohol. U tačno 3.40 ujutro na ulazu u obližnju stanicu našao je vozač kočije Čarls Alen Lehmer. Ubrzo su se na licu mesta okupila i tri policajca, a nakon kratke provere utvrdili da niko od komšija nije čuo vriskak ili buku.

Nesrećnoj prostitutki je dva puta prerezan vrat, a na stomaku je bila duboka ubodna i prilično neuredna rana, kao i još nekoliko rezova dugih 15 do 20 centimetara.

Policija je imala nekoliko osumnjičenih i to isključivo na temelju medijskih spekulacija i javnosti gladne linča određenih ljudi. Svi su oni pušteni nakon potvrde alibija i nakon što su pronađene još tri mrtve devojke koje su nedugo nakon Meri En ubijene sličnom metodom.

Početkom septembra pronađena je Eni Čapman, druga žrtva Džeka Trboseka, a krajem meseca još dve – Liz Strajd i Ketrin Edovs koje su ubijene isto veče. Utvrđeno je da je ubica prilazio prostitutkama tražeći seksualne usluge, zbog čega ih je vrlo lako i bez otpora odvodio u mračne i zabačene uličice.

Te 1888. godine naravno nije bilo forenzike i modernih metoda koje su danas na raspolaganju istražiocima, pa policija nije imala nikakve materijalne dokaze. Policija je nakon ubistava redovno primala pisma u kojima ubice priznaju krivicu, ali većina je njih odbačena kao lažna. Dva za koja se utvrdila da su pisana istim rukopisom bila su potpisana sa ‘Džek Trbosek’.  Tako je slavni serijski ubica dobio svoje neslavno ime.

Nakon nešto više od mesec dana tišine, Džek Trbosek je 7. novembra uzeo svoju petu i poslednju žrtvu, Irkinju Meri Keli. Ona se prostitucijom bavila samo povremeno, a njeno telo bilo je najviše unakaženo. Slučaj je bio otvoren sve do 1892. godine, kada je policija bez i jednog dokaza odlučila da ga ugasi s obzirom da se ubistva više nisu ponavljala.

Mnogi stručnjaci i istražitelji entuzijasti dolazili su do raznih teorija. Krivicu su tako svaljivali na mesara Džejkoba Levija koji je od prostitutke dobio sifilis pa je njegov motiv mogla biti čista osveta. Autorka Širli Harison tvrdila je da je ubica bio liverpulski trgovac Džejms Mejbrik, ali ona je svoje tvrdnje temeljila na dnevniku za koji se kasnije ispostavilo da je bio lažan.

Vilijam Le Kuo je u svojim memoarima tvrdio da je video rukopis koji je na francuskom napisao Raspućin, koji je u njemu navodno tvrdio da je ubica bio poludeli ruski lekar Aleksander Pedačenko, ali istoričari danas negiraju da je taj lekar uopšte postojao.

Autor Donald MekKormik smatrao je da je Džek Trobosek bio Volter Rilard Sikert, nemački umetnik britansko-danskog porekla, ali utvrđeno je da je on za vreme krvoločnih ubistava boravio u Francuskoj. Južnoafrički istoričar Čarls van Onselen je okrivio Džozefa Silvera, ali ni on se u vreme ubistava najverovatnije uopšte nije nalazio u Londonu.

Među kandidatima je bio i ginekolog Sir Džon Vilijams, koga je za to optužio jedan od njegovih potomaka. On je tvrdio da je Vilijams poznavao žrtve i da je na njihovim telima pokušavao da utvrdi uzroke neplodnosti. Neki prstom upiru i u princa Alberta Viktora koji je, tvrde oni, prostitutke pobio nakon što je poludeo od sifilisa. I ovo je zapravo tek manji deo svih koje su sumnjičili mediji, policija, javnost ili različiti pisci.

Entuzijasti posvećeni pronalasku pravog krivca sve češće spominju ime sa samog početka priče o Džeku Trboseku. To je ime Čarlsa Alena Lehmera, vozača kočije koji je pronašao telo prve Trbosekove žrtve. U to je najviše uveren novinar Krister Holmgren, koji kaže da je Lehmer lagao policiju na licu mesta jer se predstavio kao Čarls Kros iako to nije bilo njegovo prezime već prezime njegovog očuha. On je tvrdio da je uz telo bio dve – tri minute dok stručnjaci kažu da je prošlo barem devet minuta pre nego što se na licu mesta pojavio drugi vozač, a onda i policajci.

Njegova kućna adresa, poseta porodici i put kojim je išao na posao neobično se poklapaju sa lokacijama na kojima su ubijene sve prostitutke. Jedna je ubijena i u ulici njegove majke. On je uz to često prevozio meso pa nikom ne bi bilo sumnjivo što je uprljan krvlju.

Ni tačno 128 godina nakon prvog ubistva Džeka Trboseka nismo ništa bliži odgovorima o njegovom pravom identitetu nego što su to bili istražioci samo nekoliko minuta nakon što se ono dogodilo. Pravi identitet misterioznog Džeka Trboseka će gotovo sigurno zauvek ostati misterija, prenosi portal 24sata.

Ostavite komentar

Ostavite komentar