Očuvanje bambusa prvi korak u spasavanju pandi

Koliko su pande ugrožene možda najbolje ilustruje podatak da se vest o svakom novom mladunčetu ove vrste u nekom od zoo-vrtova širom sveta objavljuje pod oznakom „važno”. Tako je bilo pre nešto više od mesec dana kada se slavilo preživljavanje blizanaca u vrtu u Makau ili kada je mama panda u Bečkom zoo-vrtu donela na svet takođe blizance. I to nakon prirodne oplodnje.

Foto: educnormandie/Pixabay.com

Foto: educnormandie/Pixabay.com

Ovih dana iz Kine stiže vest i da je broj pandi u divljini prešao 2.000. Kako prenosi Bi-Bi-Si izjavu Krejga Hiltona Tejlora, šefa Crvene liste Međunarodne unije za očuvanje prirode, posle nekoliko decenija zaštitari imaju bazu podataka od 2.060 životinja iz ove porodice medveda. Od tog broja, njih 1.864 su odrasle jedinke, čime su crno-beli medvedi umiljatog lika stekli status da sa liste „ugroženih” pređu na listu „ranjivih divljih vrsta”.

Glavni razlog ovom pozitivnom i svakako velikom koraku trebalo bi tražiti u dobro organizovanoj i sistemskoj podršci kineskih vlasti, pre svega na očuvanju prirodnog staništa bogatog bambusom. Naime, odrasloj pandi, čije su matično stanište visoke planine zapadne Kine, potrebno je dnevno u proseku od 12 do čak 38 kilograma bambusa za obroke.

Ne samo industrijalizacija već i klimatske promene opasnosti su koje ugrožavaju njihovu glavnu hranu, pa su se napori za očuvanje životinjske vrste pre svega usmeravale ka zaštiti šuma.

Podseća se da je početkom osamdesetih godina 20. veka broj životinja, čiji je lik upravo zbog ugroženosti izabran za logo Svetske organizacije za zaštitu životinja, u prirodi bio manji od 1.200.

Kineske vlasti i međunarodne organizacije preduzele su brojne mere kako bi sprovele programe veštačke oplodnje i čuvanja životinja u veštačkim uslovima, nakon čega su puštane u prirodu. Bilo je primera da pande iz divljine nisu prihvatale novopridošle.

Iako nema prirodnog neprijatelja u vidu predatora, još jedan podatak ne ide u prilog opstanku panda. Njihova mladunčad imaju veliku smrtnost u prvih 100 dana po rođenju. Izuzetno su sićušna nekada teže od 50 do 100 grama. Ako prežive, stasavaju u mirne krznene medvede, hitre penjače po drveću koji mogu da narastu do težine preko 130 kilograma. I kojima je potrebno mnogo bambusa da ne bi bili gladni.

(A. C., Politika)

 

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake