Od čega se zaista pravi karmin?

Jedan nastavnik hemije odlučio je da otkrije koje su glavne komponente karmina. I evo šta je otkrio:

lips-220184_640

Željena boja, sjaj i postojanost dobijaju se uz pomoć nekoliko stotina različitih hemijskih jedinjenja.
Crveni pigment najčešće se dobija od košenil buba koje žive na kaktusima, tako što se tela insekata kuvaju u amonijaku ili rastvoru natrijum karbonata. Mešavina se filtrira pre nego što joj se doda kalijum aluminijum sulfat.
Tamno crveni karmini najčešće sadrže hemijsku komponentu zvanu eozin. Prilikom nanošenja na usne, boja karmina se menja, reaguje s kožom i stvara se plava nijansa. Boja reaguje s amino jedinjenjima koji se nalaze u proteinima u koži, zahvaljujući čemu nastaje tamnija crvena boja prilikom nanošenja karmina na kožu. Ta reakcija takođe čini boju karmina dugotrajnijom.
Ostali pigmenti – koji čine 5 odsto karmina – koriste se za druge boje. Titanijum dioksid, bela smesa, je čest sastojak koji se dodaje kako bi se razredila crvena boja i dobila roze nijansa.
Ostala jedinjenja mogu se dodavati u malim količinama da bi karmin lepo mirisao i održavao vlagu usana. Kapsaicin, na primer, jedinjenje koje se nalazi u čiliju, može blago da nadraži usne uzrokujući da lagano oteknu i nabubre, zbog čega će izgledati veće.
Različite vrste voska i ulja čine glavni dio karmina. Vosak je ključan za davanje strukture i oblika karminu. Vrlo često se koriste i pčelinji vosak i lanolin, supstanca koju luče žlezde ovaca. Karnauba vosak, koji se dobija od lišća brazilske palme čini da karmin bude postojaniji na suncu i visokim temperaturama. Vosak u karminu takođe povezuje ostale sastojke i daje mu sjajnost. Ulja, poput ricinusovog ulja, čine oko 65 odsto karmina, i zahvaljujući njima karmin je mek i može da klizi po usnama.
U poslednjih par godina porasla je zabrinutost u vezi sa tragovima teških metala u karminima. Jedno istraživanje, sprovedeno na Univerzitetu u Kaliforniji, pokazalo je da čak 32 marke karmina sadrže male količine olova, aluminijuma, hroma i mangana, ali bilo je bazirano na količinama koje u organizam dospevaju sa usana, za koje se ispostavilo da nisu opasne po zdravlje. Uprkos tome, mnoge kompanije preduzele su sve moguće mere da se olovo ne nađe u karminu.

 

 

Izvor: B92

Ostavite komentar

Ostavite komentar