Slavili pogrešnog nemačkog zarobljenika

Nemački zarobljenik koji je prvih poratnih godina u Užicu slikao grad, ljude, pa i naše narodne heroje – a dela mu se čuvaju u užičkom Narodnom muzeju – nije arhitekta Rudolf Švarc kao što se godinama ovde mislilo. Čak su i počasti za ta dela, izložbom otvorenom ovde 2009, odavane pogrešnom čoveku. Pravi autor tih slika i crteža jeste nemački zarobljenik, slikar pod imenom Rudo Švarc, otkriva u najnovijem broju „Užičkog zbornika” konzervator-restaurator ovdašnjeg muzeja Marijana Nikolić.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

2009. godine bila je izložba u muzeju u Užicu, nazvana „Rudolf Švarc, arhitekta i slikar”, sa, kako je tada objašnjeno, njegovim delima nastalim u Užicu od 1944. do 1946. O tom Švarcu (1897–1961) rekli su u muzeju da je bio arhitekta, modelar, slikar. On je, po tada predočenim podacima, kao vojnik Vermahta 1944. pao partizanima u zarobljeništvo, te u ovom gradu radio uspele portrete narodnih heroja i prvoboraca, pejzaže. „Rudolf Švarc je bio arhitekta osobenog stila u projektovanju i gradnji katoličkih crkava, zbog koga je nosio nadimak Rajnski mističar”, rekoše u užičkom muzeju 2009. godine, poredeći kolorit njegovih portreta sa Rembrantovim koloritom. Dodali su da je Rudolf Švarc po povratku u Nemačku osmišljavao obnovu razorenog Kelna, te predavao na akademiji u Diseldorfu i imao arhitektonski biro.

Ali ispostavilo se da su u muzeju bili tada u zabludi. Saznanjima do kojih je došla Marijana Nikolić obelodanjuje se greška i ujedno razjašnjava pravi identitet tog nemačkog zarobljenika slikara. Ona najpre piše da Narodni muzej iz Užica u svojim zbirkama poseduje 11 ulja na platnu i crteže potpisane signaturom „R.Schwarz”.

– Dugo se nije znalo ime autora tih slika. U arhivi Crvenog krsta iz 1945. piše Švarcovo ime Rudolf, što je istoričare umetnosti odvelo na pogrešan zaključak da je reč o nemačkom arhitekti Rudolfu Švarcu. Istina je drugačija. Arhitekta Švarc nikad nije bio na tlu Jugoslavije, već u zarobljeništvu u Francuskoj. Ime čoveka koji je slikao ta dela je Rudo Švarc. Umetnik čije se slike, pored našeg, čuvaju i u Istorijskom muzeju u Iraklionu na Kritu – navodi Marijana koja je do tih saznanja došla kontaktima s kritskim muzejem i Ingom Švarcem, sinom slikara Ruda.

Pravi autor rođen je 1906. u nemačkom Gebelu. Diplomirao je Rudo Švarc na poljoprivrednom koledžu i radio na institutu u Hiršbergu, završio kurs crtanja i fotografije, te godinu učio umetničku školu u Minhenu. Likovnom obrazovanju doprinela su mu i studijska putovanja po Evropi.

Kad je izbio Drugi svetski rat, kao vojnik Vermahta bio je u Nemačkoj, Poljskoj i na Kritu. Piše da nije bio čovek rata, da za šest godina nijedan hitac nije ispalio. Očaran Kritom, tu je 14 meseci s entuzijazmom stvarao slike i fotografije. Stariji sa ostrva pamte ga kao vojnika sa platnom koji skicira njihovu svakodnevicu. Naslikao je tu 18 ulja na platnu koja se sada čuvaju u posebnom arhivu kritskog muzeja, a kad je krenuo poneo je foto-album sa 461 stranicom, te obiman „Kritski kalendar” sa opisom ostrva i njegove kulture.

A kad je došao kraj nemačkom Rajhu, Rudo Švarc dospeva u zarobljeništvo u Užice. Tu je boravio 1945. i 1946. godine. – Švarc se verovatno brzo izdvojio svojim talentom koji ga je održao u životu. Radio je ovde ulja na platnu, akvarele i crteže. Narodni muzej u Užicu poseduje 11 ulja na platnu, od čega osam portreta narodnih heroja, tri pejzaža, crteže i jedan pastel – ističe Marijana Nikolić.

Zarobljenik je ovde pisao i dnevnik, na 23 strane sa 115 crteža opisao tadašnje Užice. Posle užičkog perioda celu 1947. proveo je na radu u rudniku kamenog uglja Jarando. Sledeće godine vratio se u Nemačku. Živeo je kao umetnik mirno u Laudenbahu, a umro avgusta 1983. godine. Za života i posthumno postavljeno je pet njegovih samostalnih izložbi, jedna ulica u Hepenhajmu nazvana je po njemu.

– Rudo Švarc bi ostao nepoznat međunarodnoj javnosti da njegovi sinovi 2008. nisu donirali očeve dnevnike i crteže Istorijskom muzeju u Iraklionu na Kritu. „Bitna je odluka da poklonimo radove svog oca Kritu, jer znamo koliko su Vermaht i Nemci doneli patnje ostrvu”, rekao je tom prilikom slikarev sin Hajnc Švarc. A želja nas u Užicu je da se ovim prezentuje deo radova Ruda Švarca i užički muzej postavi na kulturnu mapu Evrope delima koja poseduje – ističe Marijana Nikolić, dodajući da Ingo Švarc namerava uskoro da poseti grad na Đetinji.

(Branko Pejović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar