Stan u kojem je rođena Pipi Duga Čarapa postaje muzej

Stan u kojem je „rođena“ Pipi Duga Čarapa biće otvoren za javnost. Kako prenosi Dojče vele, stan autorke simpatičnih avantura Pipi Duge Čarape Astrid Lingern, u Stokholmu, netaknut je od njene smrti 2002. godine, a naslednici su odlučili da ga kao muzej otvore za posetioce.

Pipi je omiljena junakinja švedske autorke Astrid Lindgren. Mala otresita devojčica s pegama i riđom kosom može da podigne svog konja, koji joj je, uz majmuna, najbolji prijatelj, sme da radi šta hoće i smatra sebe najjačom devojčicom na svetu. Kada se pojavila, roditelji su branili deci da prate njene avanture.

Foto: Efraimstochter/Pixabay.com

Foto: Efraimstochter/Pixabay.com

„Pipi Duga Čarapa“ je bila prva knjiga Astrid Lindgren (1907-2002), koja će kasnije steći svetsku slavu upravo knjigama za decu, mada nikada nije planirala da bude pisac.

Priču o Pipi koja živi bez roditelja izmislila je 1941. da bi je pričala svojoj bolesnoj ćerki, a zapisala ju je 1944. godine. Romani o Pipi prevedeni na 50 jezika. Snimljeno je više crtanih i igranih filmova.

U Stokholmu, na adresi Dalagatan 46, Astrid Lidgren je provela veći deo svog života. Tu su rasla i njen deca, Lase i Karin, od kojih je kasnije pozajmila ideje za mnoge knjige.

Priče koje je pisala, Lindgren je prvo čitala svojoj kćeri Karin.

Poznate knjige poput „Karlson s krova“, „Emil iz Leneberja“ i „Braća Lavlje srce“ morale su prvo da prođu oštru cenzuru dece Astrid Lindgren. Ove knjige i danas se čitaju širom sveta, a Lindgern je 1985. u Srbiji dobila Povelju Zmajevih dečijih igara.

Mnogi njeni romani su uspešno ekranizovani.

Astrid Lindgren je prva autorka dečijih knjiga koja je dobila Nagradu za mir nemačkih knjižara (1978). Govor koji je održala povodom nagrade iskoristila je da se založi za odgajanje dece bez nasilja. Za prava dece zalagala se i u dubokoj starosti.

Međutim, misli Lindgren nisu bile smao u svetu dečijih knjiga, već je pasionirano pratila i politiku, navodi Dojče vele.

Počela je da piše dnevnik u jesen 1939. godine kada je napisala: „Šteta što niko ne ubije ovog Hitlera“. Njeni ratni dnevnici (1939-1945) nedavno su objavljeni pod naslovom „Čovečanstvo je izgubilo razum“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar