Život Kubanaca po Kastru – od mleka do sijalica

Preminuli vođa kubanske revolucije Fidel Kastro stekao je svetsku reputaciju svojim velikim vizijama, dok je kod kuće ulagao mnogo vremena i energije u preoblikovanje i najobičnijih životnih navika – od promene ukusa mleka koja kubanska deca piju, do sijalica koje Kubanci i dan danas koriste.

Foto: Wikipedia/ Vandrad

Foto: Wikipedia/ Vandrad

Deset godina nakon što je Fidel, posle 50 godina provedenih na vlasti, ustupio mesto mlađem bratu Raulu, predmeti i navike u svakodnevnom životu i domovima njegovih sunarodnika i danas svedoče o uticaju koji je on na njih imao, prenosi danas AP.

Tako je, u novembru 2005, ubedio Kubance da decu hrane „čokolatinom“ – mešavinom mleka u prahu i kakoa, koji je ljudima deljen u kesicama od po 200 grama.

„Sedam od svakih 11 grama su čisto mleko u prahu, verujte mi. Proverite ako sumnjate…Tu je i četiri grama kakaoa, koji je jak i zdrav“, rekao im je tada njihov lider.

I dan danas je teško naći kubansko dete koje ne traži ujutro mleko sa ukusom čokolade, što je nasleđe Kastrovog obećanja da će svakom Kubancu mlađem od sedam godina obezbeđivati litar mleka svakog dana.

Kastro je „napunio“ kubanske kuhinje ekspres-loncima za kuvanje pirinča koji štede energiju, a o njihovom korišćenju im je održao dvosatno predavanje uživo na nacionalnoj televiziji.

U martu 2005, iznenadio je ostrvljane iznenadnom najavom da će vlada podeliti 100.000 novih ekspres-lonaca svakog meseca, sve dok se oko 2,5 miliona posuđa ne podeli, „kako bi raskrstili sa rustičnom kuhinjom“.

Čak je promenio sijalice u kubanskim kućama, pokrenuvši kampanju širom zemlje u cilju zamene sijalica od 60 vati fluorescentnim od pet do 18 vati, koje bacaju bledo svetlo, a tako je i danas u milionima kuća, prodavnica i kancelarija.

Po ugledu na vođu revolucije, 1985. godine su mnogi Kubanci prestali da puše kada je Kastro odbacio svoje nezaobilazne cigare u okviru kampanje protiv duvana na nivou zemlje.

Mnogi Kubanci su se i opismenili zahvaljujući Kastru, koji je 1961, dve godine nakon što ga je revolucija dovela na vlast, pokrenuo ambicioznu kampanju iskorenjivanja nepismenosti.

Tada je 250.000 volontera među nastavnicima krenulo po zemlji, posebno po ruralnim područjima, da podučavaju mlade i stare, pa je tako za samo godinu dana oko 700.000 ljudi naučilo da čita i piše, a danas je stopa pismenosti na Kubi oko 99,8 odsto, u korak sa najrazvijenim zemljama sveta.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar