Zvuči poznato?

Foto: RyanMcGuire/Pixabay.com

Foto: RyanMcGuire/Pixabay.com

Hitajući da što pre stigne u svoje utočište i opruži noge na tabureu, kući dolazi pravo sa posla, ne zadržavajući se usput. Na vrata ulazi tiho, nečujno, pozdravlja muža i gladna kao vuk seda za sto da ruča. Ne bi bilo dobro da ručak nije podgrejan, ali o tome razmišlja on, koji je ručao.
Živeći tako iz dana u dan, samo se ponekad seti starih dobrih vremena. Jede brzo, da bi kasnije, dok isprobava neke svoje suknje i haljine, sebi prebacivala, a prijateljicama objašnjavala kako se, eto, opet malo ugojila. Nervoza je hvata i pri samoj pomisli na posao. Čita novine i na tren zaboravlja na svoje muke. To je donekle postalo ritual, dok knjige sakupljaju prašinu na noćnom ormariću. Konačno sita, ona će ponovo sesti da se odmori, u trosed ispred televizora. Ako mašta, njene misli okreću se ka velikoj i udobnoj fotelji u koju bi najradije utonula posle napornog radnog dana.
Ipak, uvek nađe da radi nešto po stanu u vreme propisano za odmor. Iako ustaje rano, od tri do pet posle podne nikada ne spava. Dok kuva ručak, ne bdi nad šporetom kao što je to uvek činila njena majka, savetujući da će jelo kuvano s puno ljubavi biti ukusnije. Posle tolikih godina, nju kuvanje tokom radne nedelje prosto ne zanima; radije će ispržiti sebi kajganu, a ukućanima predložiti da pojedu nešto iz frižidera. Sa mužem ili kod komšinice pije kafu, ostavljajući deci ručak „na lagano“ da ga paze za to vreme – dok „sam“ ne zagori.
Izabravši da svet oko sebe posmatra u okvirima svoje porodice i posla, retko će sama predložiti mužu da se kasnije prošetaju ili pođu u pozorište. Dani su joj postali isti i ona se sa tom slikom donekle pomirila. O pokušajima da se za svoju karijeru i ravnopravnost u tipičnoj muškoj firmi izbori na pošten način uvek će pričati radije nego da o tome ćuti. Tamo jedan sredovečni zamenik direktora firme oblači crvene pantalone, farba se u plavo, a pri tom stoji načisto pijan pred ulazom u tu veliku zgradu, priča svojoj deci uz gorak smeh. Teško joj je i zbog toga što šefovi i direktori jednostavno zatvaraju neka vrata, kroz koja bi, onako ambiciozna, odavno prošla da dovrši započetu karijeru.
Nju realnost ne mazi. Preispitujući se iznova pred san šta još da uradi da bi zaradila više novca za svoju porodicu, ona se na jastuku okreće novom danu i svetu u kome su, uprkos svim tvrdnjama da nije tako, najbolja mesta pripala muškarcima – i to osrednjim.
Kazaljke na budilniku zaustavljaju se na 7.00 i zvoni za uzbunu, ali ona je bila budna sekund pre sata, upravo se spremajući da pođe u nov dan.

Ostavite komentar

Ostavite komentar