Ako vam je blago povišen holesterol (1)

U vreme kada su mnogi poslovi kancelarijski pa se ne krećete ni približno onoliko koliko bi trebalo, u vreme kada toliko radite da je hrana nešto što se uzima na brzinu, usput, da se ne onesvestite od gladi – i, prema tome, to najčešće bude „brza hrana“ – nije nikakva retkost da prilikom nekog rutinskog pregleda otkrijete da vam je malo povišen holesterol. Nije to ništa ozbiljno, kaže vam lekar, nema tu potrebe za lekovima, samo malo pripazite na ishranu i više se krećite. Tačno je da kod blago povišenog holesterola zaista ne morate da uzimate lekove i da bi samo trebalo da izmenite način ishrane i da se više krećete (makar pola sata žutrog hoda svakog dana, a po mogućnosti i više) – ali najčešće vam u takvoj prilici niko ne kaže kako konkretno treba da se hranite. Zato, ako ste i vi u sličnoj situaciji ili znate nekog ko jeste, evo, vrlo konkretno, koje su namirnice dozvoljene, a koje bi trebalo izbegavati.

Što se mleka i mlečnih proizvoda tiče, dozvoljeni su obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir i, u malim količinama, posni sirevi, dok bi punomasno mleko, punomasne sireve, pavlaku, šlag, puter i ovčje kiselo mleko trebalo izbegavati („trebalo izbegavati“ znači jesti u vrlo malim količinama, a najbolje je potpuno ih izbaciti iz upotrebe). Kod jaja je dozvoljeno belance, dok žumance nije. Hleb i testenine: beli hleb, lisnato testo s puterom i jajima, krekeri, peciva, smoki, proizvodi od belog brašna – sve bi to trebalo izbaciti iz ishrane, a konsumirati hleb od celog zrna ili crni, može i graham hleb, proju, pirinač ili jednu krišku ražanog hleba.

Povrće? Sve vrste povrća (kuvanog bez masnoće, može se pri kraju kuvanja dodati malčice ulja), sve vrste salata, soja i sojini proizvodi – sve je to dozvoljeno. Zabranjen je samo krompir, u bilo kom obliku: pomfrit, kuvani, pire, restovan…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.