Deci prija rutina

Puno je priče o dosadnoj svakodnevici, dosadnoj rutini, pokušajima da se pobegne iz dosadne rutine… Ipak, rutina nije uvek loša, to je neretko način na koji uhodano obavljate svakodnevne obaveze tako da ne morate svaki čas da zastajkujete i razmišljate o tome šta je sledeće – i, vrlo često, mala deca veoma uživaju u rutini, naročito u svakodnevnim malim ritualima.
Onda kada vam je dosadno, želećete da pobegnete od rutine – kako vi, tako i vaša deca. Ali, s druge strane, rutina ima i dobrih osobina. Za početak, uspostavili ste onakvu rutinu kakva vam najviše odgovara, to je vaš način obavljanja stvari. Čak i uz povremenu dosadu, do rutine nam je ipak stalo, jer nam ona daje osećaj sigurnosti. Ako stvari možete da obavljate rutinski, to znači da je sve uobičajeno, u redu, nikakav veliki problem – dovoljno veliki da tu rutinu poremeti – nije iskrsao. Taj osećaj sigurnosti je ono što deca još i više osećaju.
Svakome nekad prija nešto novo, pa i deci. Samo, maloj deci je novost mnogo toga što stariji, zbog iskustva, uzimaju zdravo za gotovo – mališani to još uvek nisu iskusili, ili su iskusili mali broj puta, pa draž novog još uvek nije izbledela. A, mada je novo zanimljivo i uzbudljivo, previše novog odjednom je iscrpljujuće, pa i uznemirijuće, jer nikome nije moguće da odjednom obradi sve te nove podatke. Ukoliko vam svaki čas iskrsne nešto novo, nakon izvesnog vremena "otupite" prema tome, postanete umorni od toliko novotarija.
Rutina, s druge strane, možda nije inspirativna, ali jeste umirujuća. Posebno umiruje decu, govori im da je sve u redu, zaštićena su, ništa ih ne ugrožava. Uz to je i efikasan način da deca steknu dobre navike: u isto vreme se jede (lepo je ako može da se okupi cela porodica barem na jednom obroku dnevno, i da se tada isključe i telefon i televizija), u isto vreme se ide na spavanje, posle svakog obroka se peru zubi, u isto vreme se rade vežbe (prikladne uzrastu deteta, naravno), redovno se peru ruke (istraživanja pokazuju da iznenađujuće veliki procenat ljudi nije usvojio naviku redovnog pranja ruku, ne rade to ni nakon odlaska u toalet)… Znatno je manje verovatno da će dete praviti probleme oko neke aktivnosti ako mu je to rutina, ako se "u njegovoj kući to tako radi"; tu je dobro da i mama i tata slede istu rutinu, to jest, jedu s ostatkom porodice (a ne da umesto obroka grickaju čips u fotelji), da sami redovno peru ruke i zube i slično.
Uobičajeni rituali mogu da pomognu i onda kada se dese neke promene koje bi inače učinile da se dete ne oseti najlagodnije. Recimo, pričuvaće ga baka i deka, oni će ga i staviti na spavanje – voli mališan i baku i deku, ali je navikao da ga mama i tata stave na spavanje, i ta promena ga malčice uzrujava – i baka i deka upotrebe isti ritual kao i mama i tata, na primer, pročitaju mališanu jednu bajku, otpevaju s njim dve pesmice i poljube ga za laku noć. Ponavljanje radnji koje je naviklo da čini pred odlazak na spavanje umiruje mališana i dete najčešće zaspi bez ikakvih problema, umesto da čeka da se mama i tata vrate.

Ostavite komentar

Ostavite komentar