Formalnost ili od srca?

Ukoliko smatrate da je ljubaznost nešto od čega se svi osećaju prijatnije, moglo bi da vam smeta to što najobičnije ljubaznosti i pristojnosti kao da ima sve manje. I ne samo to nego se pristojnost, ljubaznost i lepi mairi nekad tretiraju kao da ste previše formalni, kao da pokušavate svima da pokažete da ste iznad njih, iako vam nešto slično uopšte nije palo na pamet.
Ne zaboravljate na: "Molim", "Hvala", "Dobar dan", "Prijatno", i slično. Pridržaćete vrata kad vidite da je to osobi iza vas potrebno. Kad dobijete poklon, zahvalićete se. Ako pozovete goste i oni dođu, zahvalićete im se što su došli. Kad čujete da je vama draga osoba bolesna, zvaćete je da je pitate kako je, možete li da joj pomognete, poželećete joj brz oporavak. Kad vama draga osoba putuje, poželećete joj bezbedan put i da se lepo provede, a nakon povratka, pitaćete je da li je sve bilo u redu i kako se provela. Nečije dete je postiglo uspeh – čestitaćete i detetu i roditeljima. I tako redom.
Vama je to potpuno normalno ponašanje, način na koji dragim osobama pokazujete pažnju, brigu, da vam je stalo do njih. A opet, neretko vas pogrešno razumeju – kao da ste previše formalni ili kao da pokazujete da ste iznad njih. U početku vam se nije sviđalo što vama drage osobe nemaju iste navike ljubaznosti kao vi, povređivalo vas je to, jer ste to shvatali kao njihov nedostatak pažnje; sada ste se navikli na to da oni time ne misle ništa loše, niti su nepažljivi, i ne pokušavate da ih terate da promene navike – ali vam smeta što vas optužuju za formalnost i uobraženost.
Šta u takvoj situaciji? Da li se odreći ljubaznosti i lepih manira, iako vaša pažnja dolazi od srca, možda po principu da ne vredi bacati bisere pred svinje? Ne, nema razloga za to – svakako da vama drage osobe ne vidite kao svinje. Shvatanja su vam drugačija od njihovih, ali to ih ne čini lošim osobama, baš kao što ni vas ne čini uobraženom osobom. A, naravno, ne bi bilo poželjno ni "popovati" im – nepristojno je odraslu osobu ili dete koje nije pod vašim nadzorom učiti ponašanju.
Onda, šta? Sledeći put kad vam zamere na formalnosti, ljupko se nasmešite i odgovorite da to nije formalnost, već dolazi od srca – zaista ste im zahvalne što su vam došli u goste (ili o čemu se već radi) i osetile ste potrebu da im to i kažete.
Vremenom, ako se ne radi o zlonamernim osobama, navići će se na vaše ponašanje, kao što ste i vi navikle na njihovo.

Ostavite komentar

Ostavite komentar