Kad vas majka kritikuje

Od svih mogućih i nemogućih osoba koje bi mogle da upute neku kritiku na vaš račun verovatno je najteže izaći na kraj sa – svojom majkom. Ne zato što je majka neka vrsta neprijatelja već zato što je jedna od retkih osoba koja vas može navesti da se, ma koliko inače bile pune samopouzdanja, osetite kao nesigurno dete.
"Dušo, ta haljina je pravljena za veoma vitke osobe". "Nikad još nisam videla da neko tako drži bebu." "Izgledaš… Umorno." "Treba da budeš zahvalna na onome što imaš, a ne da pokušavaš nešto toliko nesigurno, sada si majka i moraš da se ponašaš odgovornije." "Mislim da bi ti ta knjiga bila preteška." Ne izgovaraju sve majke baš ovakve stvari, ali ako ih vaša izgovara, čak i ako ste sigurne da to čini u najboljoj nameri, to vas teško pogodi. Ma koliko inače bile sposobne, uspešne, pune samopouzdanja, jedan ovakav komentar mogao bi da bude i više nego dovoljan da vas "spusti" i obeshrabri.
Zašto je to tako? Mnogo je devojčica koje su vaspitavane tako da se jako trude da zadovolje majčine kriterijume, i to pokušavaju i kad odrastu. A mama, naravno, "zna šta je najbolje", i navikla je da vas tretira kao dete, kao nekoga kome je neophodno usmeravanje – može njena devojčica da bude izuzetno pametna, ali je ipak još uvek dete, ne zna dovoljno, neophodno je stalno je savetovati. A ta "devojčica", sada već odrasla žena, navikla je da na majku reaguje onako kako reaguje dete, i nastaviće, po navici, da reaguje na taj način. Bilo je tu, u međuvremenu, verovatno i tinejdžerskog bunta, ali i dalje malo čije reči mogu da vas dotaknu na onaj način kao majčine. Malo čije reči mogu da učine da se osetite toliko nesigurno.
Ovo ne znači da majka sigurno pokušava da vam komanduje, ona izriče svoje mišljenje onako kako je navikla, i ne vidi u tome ništa loše. Samo, vi se osećate loše, šta da uradite? Da podsetite sebe da više niste dete – a ni nadurena tinejdžerka. I da mirno kažete majci kako se osećate zbog njenih reči, i pitate je da li postoji razlog zbog kojeg vam se obraća kao detetu iako ste sada odrasla osoba. Ako vam kaže da ćete vi za nju uvek biti njeno dete, objasnite joj da to razumete, ali da biste cenile ako ona prihvati da ste sada odrasla osoba i obraća vam se kao nekom odraslom – da li bi prijateljici tako otvoreno rekla da je predebela za tu haljinu?
Pružite majci neko vreme da pokuša da se navikne na nov oblik komunikacije između vas dve. Možda će uspeti. Ako ne ide, izbegavajte da sa njom razgovarate o temama na koje ste osetljive i u kojima vas "spušta" – vaša deca, brak, težina, izbor garderobe… Ukoliko je neophodno (iskreno se nadamo da nije), na neko vreme nemojte uopšte razgovarati s njom, da bi shvatila da ozbiljno mislite i da više ne dopuštate takav oblik komunikacije. I ne ustežite se da joj se suprotstavite ("Svoje dete vaspitavam onako kako ja mislim da treba", "Meni se sviđa kako mi stoji ova haljina, a sviđa se i mom mužu i prijateljima"…), jer više niste dete u obavezi da sluša mamu, već ste odrasla osoba koja samostalno donosi odluke i vodi svoj život (ne njen, niti život kakav se ona nada da ćete vi voditi!) onako kako želi i misli da treba.

Ostavite komentar

Ostavite komentar