Negativne emocije prilikom promena

U toku perioda promena, maltene svako iskusi veliki broj negativnih emocija. To je normalno. Ipak, to ne znači da ste u toku promena osuđeni na to da se osećate loše, jer je te negativne emocije moguće zameniti pozitivnim.
Jedna od najčešćih negativnih emocija tokom promene jeste strah – strah od promene, strah od lošeg ishoda. Ta emocija može biti zamenjena uverenjem da će na kraju sve ispasti dobro. Podsetite sebe kroz šta ste sve prošle pa se završilo dobro, koja vam se sve situacija činila bezizlaznom pa ste je ipak "pregurale", i recite sebi da će i ovo proći dobro. Neće vam uspeti da sebe u to svaki put uverite, ali će vremenom postajati lakše.
Prilikom promene se neretko javi i sumnja. Onda kada se to desi, podsetite sebe da situacija ne može beskonačno ostati neizvesna – pre ili kasnije, ovako ili onako, stvari će se razrešiti. Ako se razreše s lepim ishodom, super, a ako ne bude tako, makar će biti razrešene, a vi ćete nastaviti dalje, kao što ste i dosad nekako preživljavale.
Još jedna izuzetno česta emocija tokom promene jeste nestrpljenje. Želite da se to konačno završi, da se razreši, da vidite ishod. Ali, setite se da sve zahteva vreme, ni pravljenje šnicle ne ide onako brzo kao što vas neki recepti navedu da pomislite (oni u kojima vam kažu da pržite juneću šniclu pet minuta i da će nakon toga biti gotova), a kamoli bilo šta kompleksnije od toga. A uspeh promene dobrim delom zavisi i od toga da mirno sačekate na sledeću fazu i pravovremeno i ispravno reagujete, pa se isplati biti strpljiv i čekati.
Tokom promene neretko tražimo nekoga koga bismo krivili za nešto, najčešće za stres ili bol koji zbog promene osećamo. Neretko krivimo i same sebe. Kad god uhvatite sebe u tome da nekog krivite tokom perioda promene, potrudite se da budete iskrene i da sebe zapitate šta je tu zaista istina, šta se tačno dešava, i šta vi možete da učinite da se osetite bolje – ako ima nečega što možete da učinite, uradite to, a ako nema, onda baš i nema smisla kriviti ma koga, zar ne?
Još nešto, što se krivice tiče. Neverovatno je za šta smo sve u stanju da krivimo sebe – za neke stvari jesmo krivi, ali s drugim zaista nismo imali veze. Pokušajte da oprostite sebi, jer šta god da ste učinili, to je sad stvar prošlosti. Ako ste pogrešile, potrudite se da grešku ne ponovite, i nastavite sa svojim životom.
Nekada se desi da promene učine da se stidite sebe, kao i da se stidite onoga što vam se dešava, što je veoma neprijatno osećanje. Ako vam se to desi, prisetite se pozitivnih stvari koje ste učinile i postigle, i s ponosom se prisetite izbora koje ste u životu načinile, odluka koje ste donele, pa i grešaka koje ste učinile, jer vas to sve zajedno čini jedinstvenom i divljenja vrednom osobom koja ste danas.

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Nataša Gajić

    Razrješenje je znači u biti svega, a tek strah od lošeg ishoda, pa otud i ta sumnja, a nestrpljenje i bacanje krivice zbog svega i svačega. Treba to podnijeti, istrpiti i odnijeti negdje sa sobom. A, stvarno, kad se sve to zaista svršava bez zapadanja u začarani krug istovijetne režije rješavanja raznorodnih problema koji se kao kakvom magijom ne potiru, već nadovezuju i nadovezuju. Ne možete sve rješavati, čak ni na istovjetni način, a baš to vam je nametnuto samim vašim postojanjem i opstankom na ovom svijetu, i mala ribica guta veliku malo sutra. Tako se ja potirem, ali ne i vas i gdje sam vas samo zakačila tako neodoljivo neizbježne; konkretno, kad ćete odatle i nemojte samo reći da ćete „zauvijek“ i da nemate razglas problema na sve moguće adrese, nego neke svoje tajne puteve i kanale od kojih mi je muka. Ja ću polako na ovu svoju stranu, a vi produžite dalje, baš smo se lijepo (s)našli.

Ostavite komentar