Paziti koliko otkrivate o sebi (1)

Uobičajena je priča o tome da se žene međusobno zbližavaju razgovorom, da će ćaskati o svemu i svačemu, jedna drugoj poveravati mnoge intimne detalje. S ovakvim poveravanjem trebalo bi biti oprezan, kako ne biste kasnije zažalili jer ste rekli previše.
Kada su pod stresom, jedan od načina da taj stres umanje za žene je da s nekim razgovaraju. Tada se u ženskom mozgu luče hormoni koji ih opuštaju i čine da se osećaju bolje. Plus, za žene je razgovor i međusobno poveravanje oduvek bio način za međusobno zbližavanje. Danas, kada postaje sve teže naći nekoga ko ima dovoljno vremena i uopšte želje da vas sasluša, potreba za razgovorom i poveravanjem može zbog toga da bude čak i jača, a onda se smanji i pažnja šta i koliko pričate, što se kasnije može pokazati krajnje nezgodnim.
Recimo, bliska prijateljica, koja je tek počela da izlazi s nekim, poveri vam da je taj čovek inače divan, ali nikako ne može da se otarasi užasno neugodnog mirisa nogu. Nije stvar nehigijene, verovatno je neki medicinski razlog u pitanju. To je nešto što verovatno baš i niste želele da čujete. Neko vreme prođe, njih dvoje ostanu zajedno, venčaju se, i vama je prilično neobično da ih, u svetlu onoga što vam je povereno, gledate kao par. Teško je ne pitati se da li je on rešio taj problem, ili njih dvoje nekako žive s tim. A možda se upitate i kako se sada oseća vaša prijateljica povodom onog što vam je poverila – vama ne bi bilo prijatno da neko zna podatak te vrste o vašem mužu, znate da ni vaš muž ne bi nikako voleo da sazna da ste vi o takvom njegovom problemu pričali ikome, i pretpostavljate da je sasvim moguće da se vaša prijateljica kaje što vam je pominjala tu stvar. Opterećenje je i za vas što to znate, kakvo li je tek opterećenje za nju koja vam je to rekla? Možda veliko – a možda i nikakvo, možda je ona jedna od onih osoba kojima je normalno da čak i o najintimnijim detaljima (i sopstvenim i tuđim) pričaju unaokolo.

Ostavite komentar

Ostavite komentar