Ponašanje kao navika

Preglasan govor, preglasno smejanje, flert onda kad to nije primereno samo su neki primeri ponašanja koji sve koji one koji se zateknu u blizini mogu da iznerviraju, a da osoba koja se na taj način ponaša uopšte ne bude svesna da ma kome smeta. Takvim osobama je teško, mada, srećom, ne i nemoguće, da promene svoje ponašanje.
Kako neko može da ne bude svestan da takvim ponašanjem smeta, i/ili da je ono neprimereno? Vrlo lako – tako je naučio/la da se ponaša i to mu/joj deluje sasvim normalno, a nije svestan kako to ponašanje deluje drugima. I onda se, na primer, desi da neka žena flertuje s vašim partnerom, vi pokušate da budete učtivi i da je diskretno zamolite da prestane s tim, a ona vas gleda s potpunim (i iskrenim!) nerazumevanjem i odgovori da je samo bila ljubazna. Kada se „u paketu“ sakupe davanje komplimenata, smeškanje, klimanje glavom uz pogled kroz trepavice, poigravanje kosom, oblizivanje usana i njihanje kukovima u hodu, vi to ne vidite kao „samo ljubaznost“, ali se može desiti da je ta žena navikla da se na taj način ponaša prema svima i da to sasvim iskreno ne shvata kao flert. Ili, preglasan govor: osobi skrenete pažnju na to (nekada i uz šaljivo: „Izvini, zašto vičeš na mene?“ praćeno osmehom), a ona vam zbunjeno odgovori da ne viče, nego da tako govori. Na šta vi, nakon petnaestominutnog „probijanja ušiju“, poželite da zarežite na nju „pa nemoj tako da govoriš“, samo što to ne bi imalo efekta, jer ona i dalje ne bi razumela o čemu vi to pričate.
Šta s takvima? Ako ćete imati iole dužu interakciju s njima, skrenite im pažnju na ono što vam smeta, ali veoma obazrivo. Detetu koje preglasno govori možete reći da prestane da viče, i ono to u najvećem broju slučajeva neće pogrešno shvatiti – deca još uvek nisu naučila da kontrolišu svoj glas, a navikla su da stariji ispravljaju njihovo ponašanje. Ukoliko odrasloj osobi direktno kažete da vam takvo-i-takvo ponašanje smeta, ona će to osetiti kao napad, i automatski se braniti („Ja tako govorim“, „Samo sam bila ljubazna“ i slično), a na vaše insistiranje će zauzeti „ja sam takva“ stav, i ništa nećete postići. Ono što bi moglo da ima efekta jeste to da joj blagim glasom kažete nešto kao: „Izvinite, da li biste, molim vas, mogli da govorite malo tiše?“. Ili, ako se o nesvesnom flertu radi: „Izvinite, ali da li ste svesni da vaše ponašanje nekom može da deluje kao flert?“. Na to će vam osoba verovatno reći da ne flertuje, samo je ljubazna – tada joj možete reći da joj verujete (nebitno da li joj zaista verujete), ali da niste sigurni da će svi njeno ponašanje tako shvatiti, i zamoliti je da bude malo suzdržanija. Ako ste vi slatki i fini, ona neće imati na osnovu čega da se oseti napadnuto, a odbiti tako slatku i finu molbu koja je ni na koji način ne ugrožava bilo bi nepristojno.
Neće uvek funkcionisati, ali moglo bi da „upali“. Ako ne urodi plodom, potrudite se da interakciju s tom osobom svedete na minimum; onda kada to nije moguće, nastavite s ubeđivanjem „na finjaka“, to će vremenom dovesti do toga da toj osobi njeno sopstveno ponašanje postane neprijatno koliko i vama, pa će se potruditi da se kontroliše.
Izuzev ako je od onih „debelokožaca“ do kojih kao da ništa ne dopire. Tu pomoći nema.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Nataša Gajić

    Izvinite, a na šta ste vi pali? Ili niste uopšte „ono što mi se nekad sviđalo i privlačilo me, sada mi smeta“? Jer to mogu i drugi „da iskuse“, zasitili ste se pa vam više „nije interesantno“ ono što čini bit te vaš drage osobe na koju ste ipak, ah! pali. Stvarno je „dosadna“ uživo i davi davež. Ono što mislim o sebi „nije tačno“, a i „sama ne padam na svoje promjenjivo raspoloženje“. Ko će završiti na lomači ako ne žena uz svoje – ja? Pa ja!

  • Nataša Gajić

    Sa svima isto, tako da i „nasrtljivci“ unaprijed znaju šta ih čeka od tolike ljubaznosti: pozdrav i nikom ništa. A i vama lijepo jer ste „nedodirljivi“, sve zaboravili istog trena i nestali u vidu lastinog repka. Inače, ako je nešto već odmah isparilo iz glave, zašto računati na solidnu osnovu za neki budući susret; na šta da računate? Pa na dobro raspoloženje, sve zavisi od njega, a možete pa sve iz početka ili gdje ste se već našli ovaj put ako ne prošli. Stalo vam je stalo, i ne „spada“, a i nešto ste „zaboravili“ u našoj „radnji“ ako ne sebe od prošli put. Ukoliko jeste, ovo vam nije nikakvo uputstvo za ponašanje i dobro raspoloženje, u zavisnosti kako ko šta tumači. Ah, da, kako počne tako i završi, neozbiljno. Mislim (da) se ja u to ne upuštam.

Ostavite komentar