Ponešto o apetitu


Imate običaj da se prejedete? Kad počnete da jedete, ne stajete i redovno pojedete znatno više nego što vam je stvarno potrebno (to znate po pretovarenom želucu i po tome što se gojite)? Osećate neodoljivu potrebu za skrobom i slatkišima, stalno vam se jedu, i zaista vam je teško da se suzdržite? Ako ste se prepoznali u nekom od navedenih pitanja, evo nekih činjenica o apetitu koje bi mogle da vam budu od pomoći.
Znamo da verovatno živite brzim i prebrzim tempom, ali pokušajte da za obrok odvojite vreme i da jedete polako. Svaki obrok trebalo bi da traje barem pola sata. Pored toga što će vam duže žvakanje pomoći da bolje svarite hranu, osećaćete manju potrebu za hranom. Zašto? Zato što poruka o sitosti stiže do mozga tek za 20 minuta – ako jedete brzo, ako "tamanite" hranu, poješćete mnogo više nego što vam je potrebno dok vaš mozak ne pošalje odgovor "dosta".
Obratite pažnju na to da u organizam unosite dovoljno vitamina i minerala; kada postoji manjak, to može izazvati preteranu želju za jelom. Recimo, ako ne možete da odolite skrobu i slatkišima, može da se radi o tome da vam uopšte ne nedostaje šećer u organizmu, već vitamin B. Među prirodne izvore vitamina B grupe spadaju žitarice (celo zrno), pivski kvasac, mleko, meso, riba, piletina, lešnik i, za folnu kiselinu (jedan od vitamina B grupe), spanać ili brokoli.
Nedostatak minerala hroma može izazvati pojačanu želju za slatkišima i skrobom, jer je hrom taj koji reguliše lučenje insulina (hormon koji reguliše nivo šećera u krvi). Hrom možete lako uneti u organizam u isto vreme kada i vitamine B grupe, pošto ga najviše ima u integralnim žitaricama i pivskom kvascu.
Dakle, jedite slobodno kada ste gladne, onoliko koliko je potrebno da zadovoljite glad – ali usporite s jelom da biste znale kada je stvarno potrebno da stanete i jedite "pametno", kako vas nedostatak određenog vitamina ili minerala ne bi terao da jedete previše.

Ostavite komentar

Ostavite komentar