Praznična usamljenost


Sezona praznika polako prolazi. Nekima je zbog toga žao – bilo je lepo ne raditi, provesti više vremena s porodicom i prijateljima, ići na razne slave (dobro, osim ako je slava vaša, radite, ali bar uveče posetite prijatelja ili rođaka koji slavi), a neki, kao i prethodnih godina, odahnu s olakšanjem. Oni ne vole sezonu praznika jer je provedu sami i deprimirani.
Dok mogu da se zatrpaju poslom, ne osećaju se loše. Naporno jeste, nekada i izuzetno naporno, ali zbog količine posla kojim su se zatrpali osećaju se korisno. Osećaju da su potrebni, možda, u nekoj meri, čak i voljeni. Mogu da zaborave na činjenicu da nemaju prijatelje s kojima se viđaju (ne viđaju se ni sa kim ne zato što nemaju s kim da se vide, nego, eto, imaju suviše mnogo posla), da nemaju nikakva interesovanja niti hobije (od silnog posla, nema se vremena ni za šta više) i da jednostavno rade. Onda dođu praznici, firma ne radi, i ovakve osobe ne znaju šta će sa sobom. Dok je oko njih često i isforsirana atmosfera dobrog raspoloženja, provoda i druženja, ovakve osobe zatvore se u kuću i čekaju da praznik prođe, kao što bi neko čekao da bolest prođe. Jedva dočekaju da se vrate na posao i zatrpaju obavezama, makar neko vreme i slušali veselo ćeretanje onih koji pričaju kako su se proveli za praznike.
Ako vam ova priča zvuči poznato, verujte, niste jedini. Mnogi se tako osećaju. U toku praznika mnogi ne znaju šta će sa sobom, jer su uplovili u životnu rutinu koja im se nešto posebno i ne dopada, ali nemaju snage da bilo šta menjaju. Spas pronađu u poslu, jedinom utočištu gde se osećaju korisno – makar neka vajda od njih. Šta uraditi ako ste u takvoj situaciji?
Odgovor vam se verovatno neće dopasti – neophodno je pokrenuti se i načiniti neke izmene u životu. Možda će u vašem slučaju i neke sitnije izmene biti dovoljne, za početak možda samo to da svaki dan prepešačite dva-tri kilometra, a kasnije da počnete da izlazite i družite se s ljudima. Možete i da upišete nekakav kurs (pored toga što ćete naučiti nešto korisno i okupirati mozak nečim zanimljivim, to je i prilika da se upoznaju novi ljudi), počnete da idete u lokalni fitnes klub… U nekim drugim slučajevima neophodne su drastične promene – možda i promena kompletnog životnog stila, promena posla, mesta boravka…
Kako se pokrenuti i menjati nešto kada vam nije ni do čega, kada nemate energije ni za šta? Smognite snage. Probajte s nečim malim, pa krenite ka većim stvarima. Ako stvari ostanu kakve su, i vi ćete ostati deprimirani. Promene će, kako vreme prolazi i vaša deprimiranost raste, biti sve teže sprovesti, sve će biti teže pokrenuti se – a svaki sledeći praznik će vas sve jače podsećati na to koliko ste usamljeni i koliko vam se vaš život zapravo ne dopada.
Srećno!

Ostavite komentar

Ostavite komentar