Pustite decu da sama nose svoje stvari

Neki roditelji imaju ovaj problem kada povedu decu u park, a ne idu kolima: deca na polasku žele da ponesu sve i svašta, a kad se umore od igranja, na roditeljima je da sve te stvari umesto dece nose nazad. To se može rešiti jednostavnim pravilom.
Danas se deca premalo kreću i premalo su na svežem vazduhu – to je očigledno po sve većem broju gojazne dece, kao i po nedostatku mišićne mase. Zato je sve bitnije da roditelji imaju snage da decu vode u parkove i na slična mesta, kako bi mališani mogli da se kreću i da se zdravije razvijaju. Međutim, tu nekad nastane pomenuti problem. Dete bi da ponese omiljenu jaknicu, omiljeno ovo, omiljeno ono, ovu igračku, onu igračku, može još i to, i to… I dok idete do parka, tu još i nema problema, dete je puno energije i rado nosi svoje stvari. Ali, kad se izigra u parku, umori se, i nema baš želju da nosi sve te stvari nazad. A i vi ste umorni od sopstvenih obaveza, ni vama se ne nosi sve to. Još ako ste izveli dvoje ili više dece, a svako od njih je ponelo sve što je želelo da nosi… Može da bude prilično naporno, posebno ako vam uopšte nije do nošenja toliko stvari.
Šta tad? Pomaže ako se unapred, pre nego što se izađe iz kuće, uvede pravilo: svako nosi svoje – i do parka i nazad. I držati se tog pravila. Sasvim je moguće da će deca, u početku, i dalje nositi gomilu stvari, i ne razmišljajući unapred, ali ako im ne popustite i ne prihvatite da u povratku nosite njihove jakne, igračke i slično, ako ne popustite dečijem umiljavanju ni plakanju, vremenom će se navići na pravilo.
Ovde se ne radi toliko o nošenju stvari koje vas mrzi da nosite, već o učenju dece da postupaju prema pravilima, da prihvate neke obaveze i da razmišljaju unapred. U vreme kada ni odrasli neretko ne razmišljaju unapred (sitan primer bila bi žena koja u prodavnici napuni kolica stvarima, a onda samo što se ne sruši dok ih nosi nazad kući – kolica imaju točkove, njene torbe nemaju), to bi za decu mogla da bude dragocena lekcija.

Ostavite komentar

Ostavite komentar