Sendvič generacija (1)

Početkom osamdesetih godina prošlog veka u Americi je skovan termin „sendvič generacija“. Taj termin nema veze s ishranom; odnosi se na sredovečne osobe koje, s jedne strane, brinu o svojoj deci (deca su još uvek maloletna), a s druge strane, brinu i o ostarelom roditelju ili roditeljima – nimalo lako.
Nije nimalo lako biti pripadnik sendvič generacije, jer kad govorimo o brizi o ostarelim roditeljima, tu se ne radi o tome da su ti roditelji u manje-više dobrom stanju, pomažu vam u kući, pričuvaju svoje unučiće, a tek ponekad im je potrebna vaša pomoć. Neki od roditelja sendvič generacije su delimično u stanju da vam pomognu, a neki su u potpunosti zavisni od vas. Rastrzani između brige za svoju decu i svoje roditelje, pripadnici sendvič generacije često sopstvene potrebe stavljaju na poslednje mesto, što baš i nije dobra ideja.
Više je faktora koji doprinose tome da pripadnika sendvič generacije bude sve više. Ljudi, generalno uzev, žive duže, a danas se rađanje sve više odlaže, pa su dobre šanse da neko ko je sredovečan ima decu od desetak godina i još uvek živog bar jednog roditelja. Tu je i manjak onih koji su profesionalno specijalizovani za brigu o starijima, plus i pitanje novca – smestiti ostarelu majku ili oca u starački dom ili im platiti negovateljicu, čak i ako bi oni to prihvatili (a ima ljudi koji nikako nisu u stanju da prihvate dom ili plaćenog stranca koji brine o njima), može da bude finansijski neizvodljivo.
Mnogi pripadnici sendvič generacije moraju da unesu velike izmene u svoj poslovni život. Neki će dolaziti na posao kasnije i odlaziti ranije, neki će raditi posao s fleksibilnom satnicom, odbiće unapređenje (podrazumevalo bi dodatne obaveze, za koje nemaju vremena) ili poslovna putovanja, radiće sa skraćenim radnim vremenom ako je moguće, ili će čak napustiti posao. Kako poneko od onih koji su napustili posao da bi se osim o deci brinuli i o ostarelim roditeljima ume da kaže: „Drugi posao mogu da nađem, drugu majku ne mogu“.
Sutra pročitajte o dobrim i lošim stranama ovakvog načina života, kao i o neophodnosti da ne zanemarite sebe.

Ostavite komentar

Ostavite komentar