Sprečiti prejedanje zbog stresa

Foto: Joshuemd/Pixabay.com

Foto: Joshuemd/Pixabay.com

Kada smo pod stresom, vrlo često posegnemo za nečim što bi nam skrenulo misli i umirilo nas – neretko je to hrana, mada bi moglo da bude i štošta drugo, nešto što nam na duge staze šteti. Nije loše znati kako zaustaviti sebe u nesvesnom posezanju za nečim utešnim što u suštini donese više štete nego koristi.

Kako zaustaviti ono što je nesvesno? Za početak, naučiti da prepoznate da ste pod stresom (mnogi odbijaju da priznaju sebi da su pod stresom, poriču to, ubeđuju sebe da to nije ništa…). Naučite da prepoznajete vama specifične simptome stresa – za nekog je to glavobolja, za nekog ubrzano disanje, za nekog neodoljivi nagon da nešto gricka iako nije stvarno gladan… Ukratko, obratite pažnju na sopstveno ponašanje i sopstvene reakcije.

Ako ste se već opredelili da sebe smirite hranom, potrudite se da u toj hrani uživate. Umiruje nas ukus hrane, njena tekstura na jeziku, miris… Ako pružite sebi priliku da stvarno uživate u hrani, uzećete je znatno manje nego ako je bez razmišljanja progutate kao izgladneli vuk.

Prisetite se ranijih iskustava te vrste. Ako ste prilikom poslednje stresne situacije pojele šest krofni (od čega vam je kasnije bila muka i imale ste stomačne probleme), verovatno ste se još i osetile krivim zbog prežderavanja, što je doprinelo povećanju stresa. Nije obavezno odreći se krofni ako ih volite, samo sledećeg puta nemojte kupiti nekoliko komada „da vam se nađu, možda i ponudite nekog“, već uzmite jednu.

Zastanite za trenutak. Kad ulovite sebe da „tamanite“ sadržaj kesice čipsa (ili pete kesice čipsa), zastanite i upitajte sebe da li zaista želite da jedete taj čips, da li vam stvarno pomaže. Nekada će odgovor biti: „Da, stvarno to želim“, ali neretko će ta pauza biti dovoljna da shvatite da vam to što radite zapravo ni na koji način ne pomaže, pa ćete prestati s tim.
Nemojte ignorisati svoje želje. Ukoliko poričete da vas taj keks „doziva“, time samo pojačavate svoju želju da ga pojedete. Umesto toga, razmislite da li želite da sada uzmete jedan keks, ili da čekate dok želja ne postane toliko velika da smažete celu kutiju. Time što sebi dajete izbor stičete osećaj da su stvari pod vašom kontrolom, umesto da bespomoćno čekate dok više ne možete da se suprotstavite želji za keksom.

Procenite koliko ste stvarno gladne. Neretko uopšte ne razlikujemo da li smo stvarno gladne ili hranu želimo kao utehu. Napravite „skalu stvarne gladi“ – „nula“ je kad niste gladne uopšte, a „deset“ je kad ste bašbaš gladne – i onda, kad poželite nešto da „pregrizete“, zastanite da procenite koliko je stvarno jaka glad koju osećate. Ako je, prema skali, nula, jedan ili dva, razmislite da li ćete preturiti sve unaokolo u potrazi za nečim za jelo; ako ispadne da stvarno jeste jako gladne, pojedite prvo nešto zdravo i niskokalorično što će vas dovoljno umiriti da potom možete racionalno da odlučite šta ćete još jesti – kada ste izgladnele, to dodaje na stresu, pa ste sklonije prejedanju.

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

Ostavite komentar