U pedesetim ćete razmišljati o propuštenom?

Strah je mnogih žena da će već u pedesetim biti „za staro gvožđe“, i da će od tada pa nadalje vreme uglavnom provoditi razmišljajući o tome šta su sve sanjale i šta su propustile da ostvare. Da li će i s vama tako biti jednom kad navršite pedesetu zavisi najviše od vas.

Foto: Cocoparisienne/Pixabay.com

Foto: Cocoparisienne/Pixabay.com

Pedeset godina uopšte nije toliko mnogo. Ukoliko vodite računa o načinu života, moguće je i tada biti dobrog zdravlja. Uz redovnu fizičku i mentalnu aktivnost ni mozak ne popušta, ne u većoj meri, tako da i dalje možete da učite nove stvari. A jednom kada dođe penzija i kada se deca osamostale, dobijate jako puno vremena – vremena koje ne morate trošiti tako što ćete se osećati usamljeno i kao da ste dobre još samo za pletenje džempera i čuvanje unučića, i žaliti zbog neostvarenih snova, već možete početi neke od tih snova i da ostvarujete.

Mnogo je toga što ljudi postižu i nakon pedesete. Neki i sa sedamdeset uče nove jezike. Sa šezdeset se ponovo udaju. Zdrava, fizički aktivna 70-godišnjakinja može u tim godinama da nauči da roni (mada je moguće da će morati da slaže za godine da bi je primili na kurs). Neki posle pedesete počinju da se bave pisanjem, slikanjem, nekom drugom umetnošću, neki upišu fakultet (da, kao studenti!), steknu novu diplomu i počnu da se bave nečim novim, neki upišu neki kurs pa im to pomogne da se bave nečim novim… Naravno, može tu da bude i korišćenja znanja koje već imate, a možda nešto od toga ranije niste imale prilike puno da koristite pa se nakon pedesete više bavite time i usavršavate u tome. Ili možete da putujete – to ne moraju biti skupa putovanja ni daleke destinacije, mnogo je onih koji u mlađim godinama čak ni sopstveni grad ne istraže, znaju samo kako da stignu do posla, nekoliko najbližih prodavnica i detetovog vrtića ili škole.

Pedesete nisu nikakav bauk. Jeste, nakon pedesetih život se menja, ali to što dolazi kasnije ne mora biti ispunjeno žaljenjem, neke od ranijih obaveza se okončavaju i ostavljaju vam vreme i energiju da se bavite onim čime odaberete – hoće li to biti žal za mlados’ ili nove radosti i nova istraživanja – na vama je da odlučite.

Pogledajte komentare (10)

10 komentara

  • Slavka Vujasin

    Uskoro ću imati 55 godina i nemam nikakvih problema. Kada sam napunila 50 godina, bojala sam se da će početi sa bolestima, ali pošto se ništa nije dogodilo, jer ni prije nisam bila bolesna, shvatila sam da je to čista zabluda i da je stvar u tome kako se čovjek osjeća „u glavi“, odnosno kako razmišlja. Ja sam pozitivna osoba, optimista i sjajno se osjećam u svojoj koži, a svi mi kažu da dobro izgledam. Naravno, imam i unuke. Dakle, godine nisu važne, već naš stav prema životu.

  • Nina Jovanović

    Drage moje, probližava mi se rođendan. Imam 48 godina i nikad bolje nisam izgledala, koje staro gvožđe i šta s tim ako imam unučiće. Ja sam smršala 30 kilograma pre dve godine, nosim odeću 36 ili 38, ko hoće da se oseća matorim i da žali nek izvoli ja udišem život punim plućima. Uzgred, imam dvojicu tinejdžera od 15 i 18 godina i ćerku od 25. Pozdrav, idem na trčanje sa sinom.

  • N. N.

    Od načina života zavisi da li ćete sebe da istrošite i da budete samo za bebisiting servis ili i za sadržajniji život. Ko je sebe hteo u 50. da vidi kao babu kojoj sve visi, tako se prema sebi i ophodio. Svako od nas je rođen prvo da bude svoj, a potom ćerka, majka, baba. Ko sebe u životu nije pronašao, ostaje mu jedino da se teši da se sa 50 život završava. Ja tvrdim drugačije, a ni za vas nije kasno. Samo ako hoćete. Neko ulaže u rekreaciju, a neko u rehabilitaciju. Svako od nas ima mogućnost izbora, od nas samih zavisi šta biramo.

  • Duda Malović

    Pedeset sam prešla pre pet godina, baba sam Nikoli i Milici, ali se stvarno osećam (a i ogledalo mi kaže) da sam stvarno baba, pa me čude ovde neki komentari da tek sad počinju. Šta počinju? Ne možete slagati krštenicu, ne možete biti u ravni sa mlađim osobama, ne možete ništa, već da čuvate unučiće, sve vam visi, polako venete, sve vas boli – kičma, išijas, nigde niste sa tim godinama pristali sem sa dedama i babama po tamo nekim banjama. Život polako ali neumitno teče i sve u svoje vreme…

  • Gordana Belanović

    Uskoro punim 56 godina i tek nameravam da budem aktivna u sferama koje me interesuju. Najgore što neko sebi može da organizuje jeste neaktivnost i samoća. To vodi u bolest i staračku demenciju. Dokle god budem imala zdravlja, biću svugde aktivna.

  • Anja Weber

    Tu sam, imam 49, ne razmišljam o pedesetoj. Radim, zrelija sam i odlučnija nego u tridesetoj, malo sporija, ali znanje i iskustvo nadoknađuju vreme. Imam svog partnera, svako radi svoj posao. Zadovoljni smo i nezavisni. Šetnja, zdrava hrana, intelektualna aktivnost, sve to čini da se ne poredim sa devojkama od trideset. Sve u svoje vreme.

  • Mirjana M

    Pedeseti rođendan se bliži, a ja tek sad počinjem da živim onako kako ja želim. Od pedesete do osamdesete imate trideset godina pakla ili raja. Vi birate! Srećno!

  • Sanja Vukojević

    Zaista ne boli, a 50. je tu. Meni se smeju kada kažem da jedva čekam penziju da mogu da imam svoje vreme, da se posvetim svojim interesovanjima, da učim i radim ono što volim.

  • Vesna Mladenović

    Upravo tako. Nedavno sam napunila 50 i verujte, ne boli uopšte. Zdrava sam, mladolika, aktivna – posao, pilates, druženja. Ne znam kako će biti kad stigne 60. rođendan, ali trenutno mi je odlično.

  • Milena Papak

    Utješno.

Ostavite komentar