Zašto idealizujemo one koje volimo?

Sigurno se svako od nas makar jednom našao u situaciji da sluša svoje poznanike dok, govoreći o osobi sa kojom su u vezi, partneru pripisuju i one osobine koje zapravo ne poseduje. Uz to, sa čuđenjem posmatramo osobu za koju znamo pouzdano da je objektivna i da odlično rasuđuje, i pitamo se: zašto idealizuje nekog ko nije ni približno idealan?

Psihologija je dala odgovor na to pitanje – tako je lakše!

Ljudi koji idealizuju svoje partnere su srećniji, čak i kada se pokaže da nisu bili u pravu. Rezultati ove studije objavljene u jednom naučnom časopisu su iznenađujući, jer su dosadašnja istraživanja ukazivala na to da se stvaranjem realne slike posle izvesnog vremena razočaramo u partnera.

Vođa studije, Sandra Marej, tvrdi da ljudi koji imaju idealističku sliku svog partnera mogu da budu i do tri godine duže srećniji u vezi nakon što otkriju da nemaju idealnog partnera, od onih koji uopšte ne idealizuju.

– Ljudi su vrlo dobri u menjanju definicija o onome šta žele da vide u sebi i šta žele da vide u drugima. Neko može da misli da je dobar vozač, iako ima nekoliko kazni za parkiranje, ali nikada nije imao saobraćajnu nesreću.

Na isti način ljudi mogu da smatraju svoje partnere idealnima, čak iako to nije istina. Tako neki svoje partnere vide kao pametne, zgodne i kreativne, a ponekad im nešto od toga nedostaje. Ipak, dve osobine su dovoljne da zadrže idealnu sliku o partneru.

Idealizacije u proceni drugih osoba obično pravimo usled viška emocionalnog na uštrb racionalnog rasuđivanja.

Skloni smo da se neke mane iako ih identifikujemo, umanjimo, ,,gurnemo pod tepih”, da se ne bi kvario sveopšti osećaj zadovoljstva. 

Ukoliko negativnih karakteristika ima previše, tokom veze se one lagano otkrivaju i slika postaje sve jasnija tek kasnije. Nije isključeno, međutim, da idealizacija potraje i duže i da se nešto što nam ne odgovara kod partnera potpuno potisnemo kao da ne postoji. 

To se obično dešava ako kod partnera postoji niz pozitivnih karakteristika koje nam odgovaraju, kao i ako postoji strah da se ostane sam ili strah da se bude povređen. Na primer, ako ženska osoba zna da joj partner obezbeđuje sigurnost i zaštitu sa jedne strane iako istovremeno otkriva znake neverstva kod njega ona će ih ignorisati jer prosto se to ne uklapa u idealnu sliku njega, ili u idealnu sliku veze koja postoji kao imperativ u njenoj glavi. 

Nusprodukt idealizacije u ovakvom slučaju mogu biti psihosomatski simptomi koji su rezultat potisnutih emocija ili pomeranje nezadovoljstva na druge osobe koje nemaju nikakve veze sa datom situacijom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.