Žene prave vesti, ali one nisu vest

Iako u Srbiji više od 90 odsto vesti na radiju, televiziji i u štampi prave žene, one se pojavljuju kao „subjekti” vesti samo u dvadeset odsto slučajeva, pokazuju rezultati istraživanja „Ko pravi vesti”, sprovedenog u okviru projekta „Global medija monitoring”. Osim što su skoro četiri puta manje prisutne od muškaraca, žene su u medijima uglavnom prikazane stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga – pripadnice lepšeg pola dominiraju u trivijalnim vestima iz oblasti zabave i estrade. Ovo istraživanje takođe je pokazalo da je samo osam odsto priča u medijima tematski posvećeno ženama, a tri odsto pitanju rodne ravnopravnosti. U političkim vestima žene su prisutne u 14 odsto slučajeva, a u oblasti estrade, umetnosti, medija i sporta one dominiraju u 44 procenta. Žene su medijski gotovo nevidljive kao akademski stručnjaci, eksperti i profesori, a kao menadžerke ili preduzetnice pojavljuju se samo u četiri odsto medijskih sadržaja, pokazuju rezultati ovog istraživanja, koje se radi na svakih pet godina.

Foto: FirmBee/Pixabay.com

Foto: FirmBee/Pixabay.com

„Reč je o jednodnevnom monitoringu kojim je obuhvaćeno 18 medija i 258 tekstova, a istraživanje je rađeno u okviru projekta o položaju žena u medijima i iza njega stoji tim Fakulteta političkih nauka”, istakla je dr Snježana Milivojević, profesorka FPN-a, koja je rukovodila ovim istraživanjem.

Ona je konstatovala da se medijska industrija ubrzano feminizuje – 90 odsto studenata novinarstva su žene, a učešće žena u srpskim medijima u 2015. godini iznosi 58 odsto. Svetski prosek je 37 odsto, rekla je profesorka Milivojević, dodavši da žene čine čak 80 odsto prezenterki vesti na našim televizijama.

Istraživanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje je sprovedeno na RTS-u pokazalo je da čak u 90,3 odsto programa javnog servisa rade žene – one su uglavnom prezenterke i reporterke. Svega 9,7 odsto vesti na prvom programu RTS-a prave muškarci, a najviše žena ima u jutarnjem programu, istakla je Gordana Suša, novinarka i članica saveta REM-a.

Nažalost, dodala je Suša, žena nikada nije bila direktor Radija Beograd, glavni i odgovorni urednik Radija Beograd, ni direktor RTS-a. U 57-godišnjoj istoriji Radio-televizije Srbije samo tri žene bile su urednice informativnog programa.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović primetila je da je tema rodne ravnopravnosti za većinu medija sinonim za nasilje nad ženama ili ekonomsko osamostaljivanje žena, dodajući da se nedovoljno govori o tome kakav je položaj žena u javnom životu. Ona je takođe istakla da neki novinari žene u javnom životu pitaju ono što nikada ne bi pitali muškarce. „Ja gotovo svaki dan slušam pitanja tipa – kakve su vam boje čarape, da li tetovirate obrve, kada ćete se udati, da li ćete roditi još jedno dete, a nedavno me je novinar pitao – da li ću se slikati gola za jedne dnevne novine”, rekla je potpredsednica Vlade Srbije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je da je slika o ženama u medijima stereotipna i diskriminatorska, a izveštavanje često seksističko. Ona je istakla da se žene nalaze tek na svakoj petoj fotografiji u „ozbiljnijim” rubrikama u novinama – kao što su politika, ekonomija i društvo. Čak i kada se u medijima nalazi intervju sa ženom političarkom uglavnom se tekst ilustruje fotografijama iz njenog privatnog života, primetila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Čak ni televizijske reklame ne nude sliku stvarne, već idealne žene za koju radi cela industrija lepote, zbog čega pogubno deluju na žensko samopoštovanje, zaključila je Brankica Janković.

(Katarina Đorđević, „Politika“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar