Prema istraživanju Internet Krstarice (www.krstarica.com) sprovedenom od 23. decembra 2001. do 23. januara 2002. godine, među 16.500 posetilaca ovog portala, muškarci i žene u jednakom broju na mreži traže pre svega ciljane informacije (22 odsto). Žene malo više neobavezno surfuju (22, u odnosu na muških 18 procenata), dok muškarci radije daunlouduju (19, u odnosu na ženskih 12 odsto). U pisanju i čitanju poruka ažurnije su žene (19, prema muških 13 procenata). U pričaonicama i jedni i drugi učestvuju sa samo sedam procenata.
Mina Sinobad, marketing menadžer Krstarice, kaže da prvo mesto na listi ženskih interesovanja na netu zauzima horoskop. Sledi izračunavanje bioritma i idealne telesne težine, a od tema najbolje se kotiraju zdravlje i lepota. Prema statistici Krstarice, oba pola najradije čitaju rubriku Ljubav i seks u okviru njenog onlajn magazina, na drugom mestu je Ženski kutak, a na trećem Savremeni muškarac. Ovo poslednje, iako se bavi tipičnim muškim temama, rado čitaju i žene – da bi bolje upoznale (potencijalne) partnere. Zabavi na internetu su skloniji muškarci – igraju igrice ili posećuju porno sajtove. Pornografija i sajber seks davno su prestali da bude tabu, pa i devojke odlaze na takve sajtove, ali ne toliko često kao muškarci. Jedna Beograđanka priča da je njen prvi odlazak na internet vezan za porno sajt: poželela je da vidi upravo takve sadržaje o kojima su joj prijatelji pričali. „Na internetu niko ne može da vas vidi, pa žene više od muškaraca pribegavaju drskom ponašanju, zavođenju, bezobraznije su nego inače i imaju potrebu da izraze onaj deo ličnosti koji sputavaju u svakodnevnom životu“, ističe Mina Sinobad. Mnogo su slobodnije i otvorenije nego inače, što naročito dolazi do izražaja prilikom četovanja, koje je omiljena zabava pre svega tinejdžerki i devojaka do 25 godina.
Žene uopšte uživaju u anonimnom upoznavanju i onlajn zavođenju i kao i muškarci najčešće koriste nadimke ili izmišljaju imena, a tek kada se s nekim bliže upoznaju i otvore poseban chat room, otkrivaju pravi identitet. U internet kulturi i bontonu, po mišljenju Sinobadove, žene su nežnije i suptilnije i zato ne psuju pri četovanju, ne šalju masovne neželjene poruke i ne proizvode viruse i najčešće uspostavljaju komunikaciju „jedan na jedan“. One su i ekonomičnije kada je u pitanju trošenje vremena na netu. Što zbog toga i obaveza koje imaju u kući i na poslu, što zbog činjenice da dugo sedenje uz računar može da utiče na vid (pa i na figuru), žene se na internetu zadržavaju najviše sat vremena. Za njih je internet savršena veza s tekućim računom i rođacima i prijateljima u inostranstvu, a tu su zanimljive informacije koje na drugi način ne bi mogle da dobiju.
Zato nimalo ne čudi konstatacija jedne novopečene supruge da više voli da surfuje nego da kuva. Međutim, iako su generalno ovdašnje žene, naročito studentkinje i one od trideset-i-nešto, zainteresovane za ovaj novi vid komunikacije i informisanja, malo je onih koje internet koriste na napredniji način. Konkretno, Mina Sinobad tvrdi da žene kod nas često na internetu pronalaze podatke korisne za posao i tako se ističu pred pretpostavljenima i kolegama, ali retko koja će konkurisati za posao u inostranstvu preko interneta, poslati CV, učiti pisanje poslovne biografije (rezimea) ili kreirati sopstveni sajt. Još uvek, izgleda, nije razvijena svest o korišćenju svih (ogromnih) potencijala interneta – što važi generalno i za muškarce i za žene. Jedina naprednija aktivnost na mreži koju naše žene rado primenjuju jeste (gle, čuda!) šoping koji ovde još uvek nije razvijen kao u svetu, ali i onome što u YU onlajn prostoru egzistira nežniji pol se sa zadovoljstvom predaje.
(„Vreme“, 14. mart 2002)