Mađarski mislilac Bela Hamvaš i kod nas ima poklonike, pa je verovatno da će ih obradovati konačan prevod knjige eseja "Put predaka i put bogova" – a moguće je da će ova knjiga privući i nove čitaoce željne znanja i razmišljanja.
Knjiga eseja "Put predaka i put bogova" bavi se u osnovi time da čovek može da bira hoće li se ponašati kao njegovi preci, ili onako kako Bog (ili bogovi, Hamvaš nikome ne nameće svoja verovanja) nalaže. U idealnom slučaju, put predaka i put bogova se poklapaju, jer su i preci postupali kako Bog zapoveda. Međutim, Hamvaš uočava da to više nije tako, te savetuje da se postupa ne onako kako tradicija i običaji nalažu, već onako kako vas bogovi vode, onako kako vam savest nalaže. Treba poštovati pretke, svakako – ni bogovi vam ne zapovedaju da ih se odričete, da ih se stidite, da ih blatite – ali, ako postupci predaka nisu bili ispravni, ne treba slediti njihove postupke (ili, još gore, ne ići ni putem predaka ni putem bogova, već putem demona).
U prvom delu knjige "Put predaka i put bogova", "Neugodna opšta pitanja", Hamvaš polazi od situacije u književnosti, odnosno, od toga da je napisano mnogo istorija književnosti koje veličaju one koje zvanično treba veličati – ali čija dela niko ne čita, čak ni oni koji su pisali te istorije književnosti. Niko ih ne čita jer ta dela nemaju šta da kažu današnjem čoveku, ali se niko ne usuđuje da to glasno izjavi, već ih veličaju – a privatno čitaju nešto drugo. Situacija u književnosti je tu samo primer situacije u svemu – zvanično se priča jedno, u šta niko ozbiljno ne veruje, samo se svi prave da veruju, a privatno se radi nešto sasvim drugo.
Na "Neugodna opšta pitanja" nastavlja se "Tragedija Agisa", o delu "Tragedija Agisa" mađarskog autora Bešenjeija. I ovde se radi samo o primeru, o pokušaju da se sopstveni narod vrati na put bogova, na ispravan put – i o gorkom neuspehu, kako po Bešenjeija, tako i po narod, koji kao da se sve više zaglibljuje u močvarno tle iz kojeg ne pokušava zaiista da se izvuče.
Treći deo knjige "Put predaka i put bogova" nosi naziv "Mistika umesto politike". Tu Hamvaš razrađuje tezu da velika pitanja čovečanstva ne može da reši socijalna misao, već religija (odnosno, put bogova, odnosno, razvoj samosvesti, lične odgovornosti, lične moralnosti – stvari neće funkcionisati dok su ljudi javno protiv, recimo, korupcije, a samo gledaju da zgrabe za sebe što više, dok se žale na gazde koje iskorišćavaju radnike, a zapravo samo žele da i sami budu u prilici da iskorišćavaju druge).
Na kraju knjige slede "Hamvaševi putevi", pogovor prevodioca knjige i velikog poznavaoca dela Bele Hamvaša, Save Babića, o tome kada je nastala ova knjiga (onoliko koliko se o tome zna) i neka objašnjenja koja bi pomogla čitaocima.
Premda se ne bavi jednostavnim ni lakim pitanjima, Hamvaš ume da ih približi čitaocu na jasan način, uz ponavljanja koja će nekima biti suvišna, a nekima taman po meri. I ume da ostavi čitaoca zamišljenog nad sopstvenim životom, nad time kojim putem hodi, da li je to put bogova, put predaka, ili put demona.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.