U jednom beogradskom soliteru komšijska bliskost prerasla je u veliku ljubav, a onda se u novembru 1971. pojavio on i promenio život ovog zaljubljenog para. Njegovim rođenjem u srpsku kinematografiju ulila se „sveža krv“ jer je, omašivši sprat, umesto u Hor Radio Beograda dospeo na audiciju za decu glumce, gde je očarao Miku Aleksića. I dok je shvatio da je pogrešio profesiju, Boris Milivojević je napravio veliku glumačku karijeru. Ulogama u različitim filmovima i serijama obojio je umetnost posebnom nijansom, dopadljivom mnogim gledaocima. Još kao dete, tumačeći lik Miše Pavlovića u legendarnom petom nastavku filmskog serijala „Lude godine“ iz 1983. pod nazivom „Idi mi, dođi mi“, zapao je za oko rediteljima i pobrao simpatije publike. Bila je to jedna od prvih rola u kojima je zablistao.
– Tad sam imao 11 godina i bilo mi je zanimljivo da otkrivam kako se snimaju filmovi. Sve sam shvatio kao igru i zabavu i nikad nisam zaboravio da je to u ovom poslu najvažnije. Tako razvijaš maštu dok gradiš lik, pa često ispliva nešto što niko ne očekuje – kaže Milivojević, koga pamtimo i kao Boleta iz „Crnog Gruje“.
– Ljudi su se identifikovali sa ovim likom, zavoleli ga i prija mi što se raduju kad vide Boleta na ekranu.
A mnogima će biti drago što će moći da ga gledaju i u novoj seriji „Psi laju, vetar nosi“, rađenoj po scenariju Radoša Bajića, u režiji Jelene Bajić Jočić.
– Moj lik je član porodice Stavrić, koja je napustila seosku sredinu i nastanila se u predgrađu. Kao najmlađi od četvorice braće, Razvigor se na sve načine trudi da preživi u današnje vreme. Nijedan Stavrić nije zaposlen, te svi moraju da se dovijaju da bi preživeli, a glavni posao im je krađa sveća sa groblja i njihovo prodavanje. Ovo je komedija, ali pomalo crna jer liči na stvarnost – priča popularni glumac. – Razvigor se razlikuje od ostalih članova porodice, a reč koja bi mogla da ga opiše je jurodiv. Talentovan je za matematiku, piše pesme, nema ukusa u odevanju i ne zna da napravi novac.
Naš sagovornik kaže da ga je ovom projektu privukao izuzetno duhovit tekst, zbog kog se smejao sve vreme tokom čitanja.
Čini mi se da, što se više zabavljamo na snimanju, da će i publici biti draže da nas gleda na malom ekranu, a nadam se dobrim reakcijama – kaže šarmantni glumac.
Kako pregurati neradni dan, jedno je od pitanja kojima se bavi serija, a Milivojević ima svoju verziju odgovora.
– Ako se čovek ničim ne bavi može samo da poludi, jer bez rada nema ni nas. Neradni dani mogu da budu za odmor, ali glava ne miruje nikad, osim u retkim trenucima meditacije – kaže nam.
Ipak, tokom višedecenijske karijere nije imao mnogo vremena za predah, te je vredno stvarao neke od najpoznatijih i najvoljenijih likova iz srpskih filmova i serija. Među njima su nezaboravni Mare iz „Munja“, simpatični Šomi iz filma „Kad porastem, biću Kengur“, Konda iz filma „Sedam i po“, Marko iz ostvarenja Darka Lungulova „Spomenik Majklu Džeksonu“… Uskoro će se listi pridružiti i Beli, junak kog tumači u novoj krimi-drami „Četiri ruže“, čija se premijera očekuje u septembru.
– Ovaj film smo snimili iz etapa, bez mnogo sredstava, ali smo svi bili veoma raspoloženi da ga radimo. Priča dobro odslikava naše društvo, a videćete me u ulozi mladića koji ima zadatak da „iščupa“ kuma iz krimi-akcije – otkriva Milivojević.
U moru dobrih rola i kod najboljih se potkrade poneka loša. Ipak, naš sagovornik tvrdi da se takvih manje seća i dodaje da u glumi voli da istražuje i isprobava različite žanrove.
– Obožavam da se transformišem i svaka nova uloga mi je izazov. Silom prilika, dešavalo se da igram ekstremne likove, ali se snalazim u raznim karakterima. U nekim se osećam bolje, u drugima lošije, ali mislim da još nisam pronašao šta je to što mi najbolje „leži“ – priča Milivojević.
Neretko se glumci susreću sa problemom poistovećivanja sa likovima, pa tumaraju ulicama u koži filmskog junaka kome su udahnuli život. Ali Milivojević tvrdi da se zasad uspešno nosi sa ovim problemom.
– To se dešava kad previše poverujemo u lik. Tek na fakultetu sam čuo da ne treba u potpunosti da se identifikujemo sa njim, već da tražimo i ono u čemu smo različiti kako bismo povukli jasnu crtu – priseća se glumac. – Ako nje nema, onda se više ne zna ko je ko. Često sam kod kolega primećivao kako ih likovi „jedu“.
Pored ovog, problem sa kojim se glumci sve češće suočavaju su teški uslovi rada i mali honorari.
– Čini mi se da se ranije radilo bar malo profesionalnije. Zbog oskudice i lošije situacije u društvu danas je sve navrat-nanos, pa nedostaju ozbiljne glumačke pripreme pre nego što se uključi kamera. Koliko god da su naši ljudi poslednjih decenija navikli na to, teško je biti koncentrisan, a opet sačuvati unutrašnji mir i ubaciti se u situaciju. Mnogim laicima gluma izgleda jednostavno i zabavno. Ovaj posao je lep, ali kompleksan i težak.
Više od 250 kompozicija i tekstova, većinom na engleskom jeziku, napisao je Milivojević. S obzirom na to da se muči da okupi ekipu benda „Sport i reinkarnacija“, čiji je član i glumac Nikola Đuričko, naš sagovornik je u poslednje tri godine uzeo stvar u svoje ruke i samostalno se posvetio omiljenoj razonodi.
– Kupio sam softver, mikrofon, klavijaturicu, sluške, zvučnu kartu i prepustio se uživanju. Produktivan sam kvantitativno, a nadam se i kvalitativno. Muzika je bila i ostala moja najveća ljubav – priča glumac. – Majka mi kaže da je kasno da se sad pod stare dane time bavim, ali mislim da nikad nije kasno da se peva strasno. Radim to prvenstveno iz sopstvenog zadovoljstva, a zanimaju me i reakcije slušalaca. Zato može da se desi da uskoro postavim neke od pesama na „Jutjub“, prenose Novosti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.