Pavle Vujisić važio je za nesvakidašnjeg, nepredvidljivog i živopisnog čoveka koji nas i posle smrti zasmejava i iznenađuje.
Rođen je 10. jula 1926. u Beogradu. Pre početka glume, bavio se novinarstvom u Radio Beogradu i studirao je prava, ali umesto advokata postao je najveći glumac domaće kinematografije, za koga je čak i legendarni Orson Vels tvrdio da je talentovaniji od njega, prenosi portal „Buka“.
Iako je bio jako cenjen kao glumac, nije uspeo da upiše Fakultet dramskih umetnosti. Bio je težak za saradnju, nije izbijao iz kafane i sa Ade, a sve što bi zaradio, a zarađivao je mnogo, poklonio je. Međutim, njegov testament (napisan šest godina pre nego što će umreti) poput njegovih uloga i karaktera, istovremeno je tužan i urnebesno smešan.
– Testament Pavla Vujisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute. Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govora, niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, je*em mater – navodi se u testamentu Pavla Vujisića, a prenosi „Buka“.
Pavle Vujisić razboleo se od kancera 1988. i nakon tri meseca preminuo. Po njegovoj želji, nije bilo ni govora ni pesme popova, niti je iko od kolega bio prisutan. Supruga Mirjana se nije više udavala, a i danas čuva njegove stvari.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Neponovljiv!
Da.Retki su takvi ljudi,ima ih sve manje i manje.Dugo zivimo u nevidjenoj diktaturi,ljudi su se prozlili. Niko nikoga ne gleda,niti za „tudjeu“ muku,ima sluha.Empatija ? Sta to bese ? Odrasla deca,ostarele roditelje,gurnu u Dom za stare.Nemaju vremena,da se bakcu sa njima.Teska vremena,u koja nas je uvukao post komunisticki rezim,dugotrajni gradjanski rat,i sveopsta beda, koja takvo stanje prati,ucinili su svoje.Nisam optimista,da ce se ovaj narod, za jos dugo vremena,oporaviti,od rana i zlocina,koja su uzajamno vrsena, u ime sulude nacionalisticke histerije,koja bar po mom misljenju,jos zlokobno kruzi,ovim nasim prostorima.