Sa delom Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, od čijeg je rođenja prošlo dva veka, a 158 godina od njegove prerane smrti, najveći broj čitalaca, posebno onih najmlađih, upoznaje se još u vreme čitanja školske lektire i jedne od najpoznatijih drama koje je ovaj veliki pisac stvorio pod jednostavnim imenom "Revizor". Ovaj komad ostavio je između ostalog i snažan uticaj na našeg najvećeg komediografa Branislava Nušića, čija je komedija "Sumnjivo lice" nesumnjiva drmaska oda velikom ruskom piscu. O tome koliko puta se "Revizor" igrao kod nas i u svetu i na koliko je jezika drama prevedena, nema potrebe pisati.
Posle prvog izvođenja ove drame, koja se dopala ruskom caru a užasnula dvorjane, Gogolj je, međutim, često slušao pretnje da će zbog svog pisanja biti proteran u Sibir, posle čega je odlučio da napusti Rusiju. Noć uoči odlaska, Puškin je u Gogoljevom stanu čitao rukopis započetog dela "Mrtve duše", za koji mu je i sam dao ideju. Prva sledeća vest koju će Gogolj po dolasku u Pariz čuti o Puškinu jeste da je njegov prijatelj mrtav. Potresen tim događajem, napisao je: "I da umirem, dužan sam da produžim delo na koje me obavezuje reč Puškina i svevišnji zavet!" Po preseljenju u Rim, završio je prvi deo "Mrtvih duša" (sačuvane u Ruskoj državnoj biblioteci), a četiri godine kasnije i drugi deo, koji je namučio i autora i cenzuru.
U dobrovoljnom izgnanstvu, u strahu od onih socijalnih struktura koje je razotkrivao u svojim delima, Gogolj je proveo dvanaest godina. Razboleo se 1845. godine, a onda se tri godine kasnije sa dubokom religioznom strašću u iznurenom telu vratio u Rusiju. Ne želeći da se odrekne svojih ubeđenja i literature koju je stvarao, za koju je tvrdio da je zaveštanje besmrtnosti (zbog čega je optuživan da je samoljubiv), nije ni slutio koliko je bio u pravu. Četiri godine po povratku u domovinu, Gogoljev život se ugasio.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.