Mesec novembar bio je prepun kulturnih dešavanja u glavnom gradu. Jedno od njih bilo je i gostovanje koreodrame „Mamam“ Žan-Klod Galote i Nacionalnog koreografskog centra iz Grenobla.
Ova predstava, istina, nije novijeg datuma: u Francuskoj je igrana još osamdesetih godina, ali jedan od najuticajnijih francuskih i evropskih koreografa smatra da igra nije proizvod za bacanje, što je i posvedočeno pred beogradskom publikom. Muzici i pozorištu treba se stalno vraćati i iznova ih tumačiti. Ova francuska trupa pokazala je da ples nije minorna umetnost jer svako izvođenje budi novu pažnju, baš kao i roman kom se vraćate nakon što ste ga već jednom pročitali.
Mlade generacije danas su pak veoma radoznale da vide šta se to nekad radilo. U krajnjoj liniji, najvažniji i jeste ljudski aspekt igrača, bez obzira na to o kojoj je predstavi reč. Muzička partitura je tokom godina ostala nepromenjena, ali su novi igrači stalno unosili svoj lični život krećući se tehnikama koje su se u međuvremenu pojavile. Predstava je tako doživljavala svoje transformacije i uvek je imala neku novu aktuelizaciju.
„Mamam“ je nastao iz stvarnog života. Galota je nekad davno osnovao trupu koja je podsećala na svojevrsno pleme. Svake godine članovi trupe pravili su predstavu stavljajući iste junake u različite situacije. Isti sastojci ubacivani su tako u različite svetove, kroz baletski izraz koji se nalazi na sredini između narativnog i apstraktnog. Galotini igrači poznaju sve tehnike, što im pri tumačenju uloga daje punu slobodu. U džungli modernih baletskih tendencija izraz ove trupe može se opisati kao krajnje human, kao igra o ljudskim odnosima sa svom složenošću koju oni nose. Divna mešavina pozorišta, pokreta, filma, muzike…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.