Šta je ono što na jedan specifičan način spaja Boša, Brojgela, Goju, Moroa i Šagala osim što su svi vrsni umetnici? Potiču iz najznačajnijih evropskih kultura, sa različitih delova Evrope… i to je ono što ih spaja na neki način. Ali u zbirci eseja "Čuda i čudovišta" akademik Vlada Urošević otkriva da je ključna nit koja ih spaja to što su birali noćnu stranu naspram dnevne strane sveta, opredeljivali se za ono što je užasno, nasuprot onome što je lepo, birali demonsko naspram blaženog…
Umesto da slikaju lepe žene, mrtve prirode, pejzaže, oni su se odlučivali da zađu u "onostrano": slikali su svoje košmare i strahove, vizije i predstave čudovišta koja su se rađala iz njihove mašte. Pri tom su, kada je slikarska tehnika u pitanju, odstupali od važećih pravila, pomerali granice, menjali uobičajeni red, pokušavajući da pokažu svoje neslaganje sa nametnutom slikom sveta, bili buntovnici. Gledajući njihove slike, logično je ako se zapitamo da li je ono što vidimo ispred sebe istina ili laž, ozbiljna poruka ili šala. I to ima smisla. Preko neke slike na kojoj vidimo prizor koji nam nije nepoznat možemo i ovlaš da pređemo pogledom i da nastavimo dalje. Ali preko slike koja prikazuje nešto što nam je "strano", preko nečega što je iz domena fantastike – teško.
Autor "Čuda i čudovišta" objavio je dvadesetak knjiga proze, poezije i eseja, sastavio je više antologija, među kojima i fantastične priče u jugoslovenskoj književnosti. Član je Akademije Malarme u Parizu i Evropske pesničke akademije u Luksemburgu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.