Prethodne civilizacije su nam ostavile u nasledstvo monumentalna umetnička i graditeljska dela – Piramide, Partenon, Sikstinsku kapelu… Da li je danas moguće graditi sa toliko energije, utkanog značenja, da li će današnje građevine biti predmet divljenja budućih pokoljenja na isti način kao i pomenuta remek-dela? Teško je zamisliti da će tržni centri, oblakoderi i gigantski mostovi i brane buditi u ljudima mistična osećanja susreta sa onostranim, sa Tajnom Postojanja, sa samim sobom. Sva su ta dela ljudskih ruku građena sa praktičnom namenom, a ne iz duhovnih ili religioznih potreba. Ipak, postoje građevine koje će, možda, izazivati divljenje – takav je primer nove Altamire, upravo izgrađene.
Španska pećina Altamira i crteži sačuvani u njoj, predstavljaju najbolje i najvrednije primere umetničkog stvaralaštva u kasnom paleolitu. Stare oko 14.000 godina, slike su bile sakrivene pod zemljom sve do 1868. godine, kada je pećina otkrivena. Najveći pritisak turista i ljudi sa svih meridijana je usledio pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je stotine hiljada ljudi defilovalo kroz Altamiru, zagledano u dela svojih predaka.
Toplota ljudskih tela i ugljen-dioksid koji se oslobađao disanjem, su počeli da nanose veću štetu crtežima no što je to učinio zub vremena u proteklih 14.000 godina. Godine 1982. se pojavila ideja o izgradnji kopije pećine, koja će biti namenjena posetiocima, ne bi li se ona originalna sačuvala. Projekat koji je tada delovao pomalo fantastično i utopijski, je počeo da se realizuje u devedesetim godinama.
Paralelno sa počecima radova, broj posetilaca je bio ograničen na samo 8.500 godišnje, tako da su mnogi turisti čekali i do tri godine da dođu na red i dobiju dozvolu za posetu pećini. Na drugoj strani, ekipa naučnika, umetnika, inženjera i zanatlija, je radila na ambicioznom projektu kreiranja kopije pećine. Ali ne one kakvu danas poznajemo, već baš onakve kako je izgledala pre 14.000 godina. Posle otkrića, mnogi detalji u pećini su izmenjeni: dodati su brojni potporni stubovi i zidovi, ne bi li se pećina očuvala i mogla da bude bezbedna za one koji je posećuju i proučavaju. Upotrebom digitalnih skenera i najsavremenijih tehnologija, naučnici su, bukvalno, proučavali milimetar po milimetar pećine, kako bi otkrili kako je ona izgledala u trenutku nastajanja crteža na zidovima.
Posle stvaranja kompjuterskog modela, trebalo je i izgraditi kompletnu Altamiru. To je urađeno u Madridu, i to na taj način što je model izdeljen na veliki broj blokova koji su posebno izrađivani. Dobijena je divovska slagalica koju je trebalo, na licu mesta, uklopiti. I najmanja odstupanja su mogla da dovedu projekat u pitanje. Na sreću spajanje je bilo uspešno. U blizini stare Altamire je stvorena nova, sa svim detaljima, uključujući i kapi vode koje se slivaju niz zidove. Iako su zidovi izrađeni od kombinacije sintetičkih i prirodnih materijala, osećaj prilikom dodira je isti kao i kod pravih zidova.
U izgradnji je najveću ulogu odigrala moderna tehnologija; što se tiče samih crteža, oni su rađeni na tradicionalan način, bez ikakvih savremnih pomagala. Dvojica slikara, Matilde Muzquiz i Pedro Saura su oslikavali bizone i lovce na isti način kao i njihovi preci pre 14.000 godina: korišćenjem oksida gvožđa, biljnih boja i vode. Projekat koji je započeo 1992. godine, umetničko delo novog doba, završen je – pećina od 4.400 kvadratnih metara, vredna 16 miliona dolara, koja može da primi 500.000 posetilaca godišnje, biće otvorena za javnost ovog leta.
Korisni linkovi:
Srodne teme:
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.