Interaktivna izložba o životu i radu naučnika Mihajla Pupina pod nazivom „Pupin – od fizičko duhovne realnosti“ otvorena je večeras u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu i trajaće do 20. februara sledeće godine.
Kako se navodi u saopštenju kompanije Telekom, ono što postavku čini jedinstvenom je to što predstavlja najobimniji presek života i dela naučnika, a posetioci će moći da se upoznaju i sa nizom nepoznatih činjenica o privatnom životu Mihajla Pupina, kao i sa do sada nepoznatim arhivskim materijalom sa velikim brojem dokumenata, poput tajnog dosijea FBI, koji će premijerno biti predstavljeni srpskoj i svetskoj javnosti.
„Izložba o Mihajlu Pupinu pokazuje koliko nove tehnologije mogu da preobraze našu muzeološku praksu. Sada roditelji, ili bake i deke, čak i oni koji smatraju da je tablet — vrsta poslužavnika, mogu da povedu na izložbu svoje najmilije, bez straha da će se klinci, naviknuti na 3D kompjuterske igrice, u muzeju zanesvestiti od dosade. I svi oni uživaće zajedno i, sigurno, naučiti nešto novo“, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac na svečanom otvaranju.
On je izrazio nadu da će izložba izazvati veliki interes publike, ne samo zbog njegovog blistavog uma i naučnog dela koje je ostavio iza sebe, već i „zato što je važno da ne dopustimo da nam naše poslovično kukanje o stanju u kulturi toliko zamuti pogled da prestanemo da primećujemo dobre primere oko nas“.
Govoreći o osobenostima ove izložbe, autorka izložbe i potpredsednica Obrazovno-istraživačkog društva „Mihajlo Pupin“ Aleksandra Ninković Tašić istakla je da će pored Pupinovih doprinosa na polju nauke, profesorskog rada, njegovog dobročinstva i patriotskih nastojanja, izložba otkriti i neke nove detalje iz života velikog naučnika.
„Posle 80 godina od Pupinove smrti, prvi put imamo priliku da otkrijemo Pupina kroz do sada neobjavljena pisma, članke, proglase, kao i kroz prijateljstvo i saradnju sa Ajnštajnom, Teslom, Pašićem, Cvijićem, vladikom Nikolajem i Urošem Predićem. Pupinova nauka i njegov brilijantan um, s jedne strane, i njegovo srce puno dobrote s druge, čine ovu postavku važnom ne samo za upoznavanje sa delima jednog čoveka, već i sa istorijom naše nauke, pronalazaštvom, umetnošću i čitavim jednim dobom koje obuhvata kraj 19. i početak 20. veka“, izjavila je Aleksandra Ninković Tašić.
Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, uz podršku kompanija Telekom Srbija i Nelt, povodom obeležavanja 80 godina od smrti naučnika, kao i jednog veka od prijave njegovih patenata koji se smatraju najznačajnijim u oblasti telekomunikacija.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.