BEOGRAD – Izložba „Rimski limes i gradovi na tlu Srbije“ Arheološkog instituta biće otvorena sutra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, kao uvod u 24. Svetski limes kongres, koji čhe biti održan od 2. do 9. septembra u Viminacijumu.
Direktor Arheološkog instituta Miomir Korać rekao je da su izložbu postavili arheolozi i da nisu želeli da ona ima glamuroznost koja bi odvukla pažnju od samih predmeta, već da im prepuste da ispričaju priču, da dočaraju trenutak i približe čoveka prošlosti, onoga koji je, kako je naglasio, imao iste probleme kao i današnji čovek, jer „Rimljanina bi danas iznenedio možda jedino avion“.
„Tu su predmeti sa lokaliteta duž rimskog limesa na teritoriji današnje Srbije i gradova podignutih na toj granici i tu su i neki predmeti koji se prvi put izlažu, jer su rezultat tekućih iskopavanja i koji govore o arheologiji kroz drugi ugao posmatranja. Oživljavanje trenutaka prošlosti krasi ovu izložbu“, rekao je Korać Tanjugu.
Jedan od autora izložbe, naučni saradnik Arheološkog instituta dr Stefan Pop-Lazić rekao je da je na postavci radilo više od 25 stručnjaka uz svesrdnu pomoć Muzeja Srema, Muzeja Vojvodine, Muzeja grada Beograda, Istorijskog muzeja Srbije, Vojnog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Požarevcu, Narodnog muzeja u Zaječaru, Muzeja Krajine u Negotinu i Narodnog muzeja u Nišu, iz kojih dolaze eksponati.
Izložba je, prema njegovim rečima, koncipirana tako da antičko nasleđe približi svakom ko prošeta Knez Mihailovom ulicom i da posetioci saznaju što više o periodu između prvog i petog veka, upozorivši da antičko spomeničko nasleđe propada.
„U Galeriji SANU je prikazan rezultat istraživanja saradnika Arheološkog instituta u poslednjih nekoliko decenija. Prikazan je materijal koji je poznat, ali imamo situaciju da su neki predmeti koji su u antičkom periodu bili zajedno, sledom niza okolnosti bili razdvojeni i sada ih, na ovoj izložbi, prvi put spajamo, kao što je ikona Jupitera Dolihena iz antičke Egete (današnje Brze Palanke) i nosač na kome je ona bila postavljena u hramu koji su moje kolege otkrile šezdesetih godina“, objasnio je Pop-Lazić.
On je rekao i da na izložbi prikazuju najnovije rezultate istraživanja, prvenstveno legijskih logora u Singidunumu, Viminacijumu, ali i istraživanja lokaliteta kao što su Sirmijum, Feliks Romulijana, Šarkamen, Naisus i Medijana.
„Cilj nam je da prikažemo život Rimljana, prvenstveno rimskih vojnika. Mnogi predmeti sa Viminacijuma se izlažu prvi put i moj favorit je jedan mač koji je jedinstven nalaz u Srbiji, jer je potpuno rimski“, rekao je Pop-Lazić, dodavši da su njemu najzanimljivije rekonstrukcije lica koje je, na osnovu otkrivenih lobanja, uradio antropolog Ilija Mikić.
Među izloženim artefaktima je i opeka koju su pravile rimske legije Četvrta Flavijeva i Sedma Klaudijeva iz Singidunuma i Viminacijuma koje su putovale po Rimskom carstvu, pa bile u Siriji i Arabiji i 295. u Egiptu te će posetioci videti papirus koji svedoči o tome da je jedna legija iz Singodunuma bila u Egiptu.
Tu su i poznati šlemovi iz Berkasova, a Pop-Lazić skreće pažnju na delove odeće rimskih matrona i devojčica pronađene u grobovima u Viminacijumu.
Korać je podsetio da su 2015. godine dobili nominaciju da se Limes kongres održi u Srbiji i tada su počeli veliki radovi.
„Rekonstruišemo legijski logor, čitav niz sadržaja, rimske ulice i kapije. U amfiteatru ćemo svake večeri, posle saopštenja, uživati u pozorišnim predstavama sa temom „Antika i mit“. Svake večeri će se birati najbolji glumac, a posle šest večeri izabraćemo najbolju predstavu“, rekao je Korać, dodavši da dolazi više stotina učesnika iz 45 zemalja sa svih kontinenata koji će raditi u 32 sekcije.
Kongres će, prema njegovim rečima, pružiti priliku da se sazna šta je sve novo u svetu arheologije.
„Uspostavićemo kontakte za buduće projekte i ekipa od 25 istraživača na Viminacijumu ima zadatak da od toga proizvede nekoliko novih projekata“, naglasio je Korać.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.