BEOGRAD – Otkazivanje javnih događaja, među kojima su najbrojniji oni iz kulture i sporta, zbog suzbijanja širenja virusa „Covid 19“ u Srbiji, po oceni sagovornika Tanjuga, imaće određeni, pre svega, psihološki efekat na ljude koji osećaju potrebu za konzumiranjem određenih kulturnih i socijalnih zadržaja.
„Nesumnjivo je reč o određenom vidu socijalne i psihoške apstinencije određenog broja ljudi u odnosu na njihove uobičajne navike. Sa druge strane postavlja se pitanje ko će uopšte osetiti zabranu, osim zaljubljenika u sport, kaže Maša Vukanović, etnolog i antropolog i istarživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka ističe da je reč o privremenoj zabrani.
Ona skreće pažnju da treba imati u vidu da 2,6 procenata građana Srbije u bioskop ide više od 12 puta godišnje dok su procenti manji kada je reč o posećivanju pozorišta i koncerata, ali da nešto veće interesovanje vlada za sport – 7.7 posto građana ide na sportske događaje
„Većina ljudi inače uspeva da preživi bez bioskopa, pozorišta i koncerata, pa će i to biti slučaj i u naredne 2 ili 3 nedelje koliko se predviđa da će trajati aktuelna zabrana okupljanja“, navodi i dodsaje da je od statistike bitnija psihološka dimenzija apstinencija kod ljudi naviklih da obilaze događaje iz kulture ili sporta.
„Nešto je bilo dostupno a sada više nije, makar i za kratko vreme. Takođe bitna socijalna dimenzija jer odlazak u bioskop, pozorište, na koncerte jeste uglavnom zadovoljavanje kulturnih potreba u javnom prostoru i sa drugim znanim i neznanim ljudima. To je za svakog od nas važno kao i sadržaj događaja koje posećujemo“ kazala je Vukanović i dodala da se kulturne potrebe mogu zadovoljiti i kod kuće.
„Za sve istarživače biće interesantno pogledati da li se povećala prodaja knjiga u periodu zabrane okupljanja“ kazala je Vukanović.
Divna Vuksanović teoretičarka estetike i medija i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti takođe naglašava da će ljudi osećati socijalnu i psihološku apstinenciju od uobičajnih rituala tokom jednog dana ili nedelje.
„Nema sumnje da reč promeni rasporeda kod ljudi koji imajju potrebu za sadržajima iz kulture ili sporta. Zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru na kvoti 100 predstavlja granicu „konzumiranja“ kulture u kriznim okolnostima, a rizik je prepušten urednicma da procene koji programi mogu biti posećeni, jer su, što se publike tiče, „ispod crte“, a koji ne“, kaže ona.
Ideja je, prepostavlja, u tome da se izbegnu masovna okupljanja, što u kulturi, ako se izuzme oblast industrije kulture i zabave,kaže, nije slučaj.
Za nju nema dileme da takva odluka ima posledice po sve događaje iz kulture jer rukovodioci ustanova i institucija ne žele da rizikuju, te neselektvno otkazuju sve programe i na taj način kulturu „gube“ oni kojima je do nje najviše stalo.
„U stuacijama gde je, pak, kultura profitabilna delatnost kao što je to slučaj u bioskopima, reaguje se „tržišno“, te se bioskopska publika prebrojava i na poseban način raspoređuje u salama“ kaže Vuksanović.
Ona očekuje da će se posetioci kulturnih događaja, u ovakvm okolnostima, verovatno okrenuti sobnim izložbama, čitanju ili slušanju audo knjiga, radio drama i muzike…
Psiholog Ida Teodosijević kaže da će strah od zaraze na neko vreme nadomestiti socijalnu i psihološku apstinenciju određenog dela ljudi.
„Izlazak među svet, kako se kod nas kaže, na neko vreme će prepustiti primat intezivnom pronalaženju vesti o širenju zaraze i njenom uticaju na pojedinca i njegovo neposredno okruženje. Strah je jedno od bazičnih čovekovih osećanja i ono će zakloniti sve ostale potrebe osim da se preživi ova, za većinu nas, nova i posebna situacija“ kazala je Teodosijević.
Sa boljim okolnostima i predviđanjima za prestanak širenja zaraze ljudi će ponovo vratiti stare potrebe „na dnevni red“.
„Nema sumnje da će svima nedostajati susreti sa ljudima u javnom prostoru u programima iz kulture ili sportskim događajima, ali trenutno su strah, neizvesnost i želja za prevazilaženjem zaraze dominanzna osećanja“ kazala je Teodosijević.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.