BEOGRAD – Ministarstvo kulture i informisanja je predložilo Ministarstvu finansija da prihvati dva kapitalna projekta vezana za konzervaciju, restauraciju i prezentacija arheoloških nalazišta Caričin Grad u Lebanu i Belo brdo u Vinči, čija je vrednost 400 odnosno oko 365 miliona dinara.
Ministar Vladan Vukosavljević je to prezentovao na konferenciji za medije uz ocenu da je prostor današnje Srbije bio je raskršće mnogih kultura i nekoliko civilizacija u dugom istorijskom periodu.
„Srbija je krcata arheološkim nalazištima, velikim arheološkim blagom“, rekao je ministar i dodao da je Ministarstvo za arheološka istraživanja u protekle tri godine izdvojilo oko 145 miliona dinara, a da će nastojati da se u narednom periodu ulaže još više.
Vukosavljević je najavio pomoć Ministarstva u konstituisanju muzeja u Aleksandrovcu i kolekcije u Vrnjačkoj Banji, ali je naveo da je za to potrebna saradnja Ministarstva kulture i informisanja i lokalne samouprave.
Takođe, skrenuo je pažnju da je u Glacu na pragu otkriće Carske palate.
„Srbija vrvi od arheološkog blaga, ono nam stoji na dohvat ruke“, istakao je ministar i dodao da je neophodno pokrenuti čitavo društvo, te učvrstiti saradnju institucija.
Upozorio je na probleme arheologije, ali i kulture u Srbiji, bavodeći da „divlji kopači, pljačkaši arheoloških lokaliteta krnje nalazišta i njihovu celovitost, a onda pronađene predmete prodaju na crnom tržištu“.
Kako je rekao, Ministarstvo kulture i informisanja će uputiti Ministarstvu unutrašnjih poslova elaborat gde će biti ukazano na mesta gde su najveći problemi na tom planu.
„Divljim kopačima ovom prilikom obećavam da ćemo ih suočiti sa zakonskim posledicama. Nadam se da će se mnogi od njih suočiti sa krivičnim prijavama i posledicama svog kriminalnog postupanja. Ovo društvo mora više pažnje da posvećuje svojim arheološkim potencijalima i zaštiti svoju kulturno-istorijsku tradiciju“, zaključio je Vukosavljević.
Pomoćnica ministra za kulturno nasleđe Danijela Vanušić navela je da su radi sprečavanja neovlašćenog iskopavanja i kontrole arheoloških lokaliteta uspostavljeni informacioni sistemi u ustanovama zaštite koji omogućavaju razmenu podataka, uvid u stanje kulturnih dobara, a da se radi na daljem razvoju informacionih sistema i izradi mape arheoloških lokaliteta u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom.
To, kako je objasnila, podrazumeva izradu digitalnih mapa terena, sa geografskim koordinatama lokaliteta i preciznim podacima o rasporedu i koncentraciji pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa koja će biti višestruko upotrebljiva.
„U izradi je i informacioni sistem za objedinjenu arheološku dokumentaciju što podrazumeva povezivanje muzeja, zavoda za zaštitu spomemnika i ustanove koja vrši iskopavanje“, kazala je Vanušić.
Ona je upozorila da je neophodno podizanja svesti o nelegalnoj trgovini i podvukla da će brža i efikasnija komunikacija uvesti ozbiljne kontrole.
Predsednik Srpskog arheološkog društva dr Adam Crnobrnja podvukao je da je narušavanje arheoloških lokaliteta od strane divljih tragača problem mnogo ozbiljniji nego što se zna.
„Da bi se došlo do bilo kog arheološkog predmeta atraktivnog za prodaju, istovremeno dolazi i do uništenja arheološkog konteksta. Uništavanjem arheološkog konteksta gubi se mogućnost za proučavanje prošlosti. Za arheologiju je dragocen svaki predmet, svaki detalj u naselju napuštenom pre više hiljada godina, jer je svaka informacija korisna za rekonstruisanje priča o životima naših predaka i prethodnika“, naveo je Crnobrnja.
On je napomenuo da je Ministarstvo prepoznalo značaj preventivnog delovanja u zaštiti arheološkog nasleđa zbog čega od 2017. sufinansira projekat Srpskog arheološkog društva „Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“.
„Taj projekat predstavlja pokušaj da se informišu predstavnici lokalnih samouprava, policije, tužilaštva, sudstva i škola o tome na koje načine mogu da daju doprinos u očuvanju arheološkog nasleđa, ali i da se podsete koje su njihove zakonske obaveze. Projekat je do sada realizovan u 22 grada u Srbiji“, kazao je Crnobrnja.
Redovni profesor na katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu profesor Nenad Tasić naveo je dobar primer kako jedan lokalitet može da bude čuvan i samoodrživ.
„Vinča je u centar svetske pažnje dovela neiscrpan arheološki materijal, ali i ekofakte koji se skupljaju da bi se rekonstruisao celokupan život ljudi koji su naseljavali taj lokalitet. Vinča čuva podatke o prošlosti koja seže od 5800. godine do danas“, kazao je Tasić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.