Svi ljubitelji i poznavaoci pozorišne umetnosti, scenske igre i teorije koji se nalaze u Novom Sadu nedavno su imali jedinstvenu priliku da posete predavanje koje je održala An Ibersfeld, jedna od najvećih živih teoretičara, kritičara i istoričara pozorišta na svetu.
Ibersfeldova je kod nas, između ostalog, poznata po svojim knjigama „Čitanje pozorišta“ i „Škola gledaoca“, a svi prisutni mogli su da čuju njeno izlaganje „Ko govori na sceni: pisac, glumac ili reditelj?“
Ova diskutabilna tema započeta je konstatacijom da u datom nabrajanju neko nedostaje. Gledalac – zaključila je An Ibersfeld, naglašavajući na taj način posebnu problematiku kreativnog rada u pozorištu.
Već tim uvodom ona je istakla kolektivističku prirodu pozorišta i kontradikciju kao temelj na kom ono počiva. Prva od kontradikcija je gledalac, kao neko ko zauzima prvo mesto u pozorištu i ko je smisao pisca i stvaralačkog čina u uslovima svog vremena, ali i deset vekova kasnije.
Sledeća tačka kontradikcije jeste sam tekst koji živi od praznina. Od odgovora na pitanja koja praznine postavljaju zavisi tumačenje teksta koje daje reditelj, koji sukobljava vizuelne i konkretne znake, ali i scenograf, koji obavlja isti aspekt drugog pola pošto oblikuje prostor.
Sledeća tačka kontradikcije je glumac, najmanji od svih stvaralaca, ali u isti mah i najvažniji zbog direktnog odnosa koji ima sa tekstom i prostorom. Ibersfeldova se na kraju ponovo vratila na prvu tačku, gledaoca, gledaoca kao kreatora, gledaoca kao nekoga ko sugeriše reditelju. „Pokaži mi ono što nikad nisam video, pokaži mi ono što umem da gledam, pokaži mi ono što nikad nisam video, pokaži mi ono što ne umem da gledam“ – zaključila je na kraju An Ibersfeld pred okupljenim auditorijumom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.