Najkraći opis romana „Prvi za lovu“ američke spisateljice Dženet Ivanovič bio bi: „Lujka hoće da bude lovac na ucenjene glave“. Ako vam zvuči šašavo, potpuno ste u pravu, ovaj bestseler jeste šašav, luckast, i spada u veoma laku, mada ne i jeftinu literaturu.
Upoznajte Stefani Plam, devojku iz Trentona u Nju Džersiju, koja je ostala bez posla, bez ikakvih prihoda, pred izbacivanjem je iz stana (u kome živi sa hrčkom), zaplenili su joj automobil, frižider joj je prazan, a veći deo nameštaja je morala da založi. Ukratko, novac joj je veoma potreban – i to hitno. Zato ucenjuje svog rođaka Vinija da joj da posao u svojoj agenciji za kaucije. Njemu je, istina, potreban agent za privođenje (osoba koja juri one za koje je Vini platio kauciju a koji se nisu pojavili na saslušanju), samo što Stefani o tom poslu nema pojma. Ipak, njena ucena (da će reći izvesne nepovoljne stvari Vinijevoj ženi) uspeva, i ona dobija svoj prvi zadatak, i nedelju dana da ga obavi: treba da privede Džoa Morelija, policajca optuženog za prvostepeno ubistvo. Honorar je deset hiljada dolara.
Džo Moreli je tipičan „mnogo dobar frajer“; sama Stefani Plam je, kao i mnoge druge devojke iz Trentona, sa njim izgubila nevinost. Uz to je i sposoban policajac, što znači da je inteligentnoj, ali prilično brzopletoj devojci koja o poslu agenta za privođenje ne zna ništa, praktično nemoguće da ga odvede u policiju, osim ako on sam na to ne pristane. Stefani ne dopušta da je to obeshrabri, već traži pomoć Rendžera, iskusnog agenta za privođenje, kome je Stefanin pokušaj smešan, ali pristaje da joj pomogne jer mu je simpatična. Stefani će uskoro dobiti i nov problem, perverznog i nasilnog bokserskog šampiona koji se nameračio na nju, neki od onih koje pokušava da privede (za novac manji od deset hiljada, ali veći od ničeg) baš i neće hteti mirno da pođu s njom, njeni brižni roditelji će joj se petljati u svaki aspekt života (kod njene mame večera je u šest i pojavljivanje na vreme je obavezno), a tu je i njena bakica, kojoj se dopada ideja onoga što Stefani trenutno radi i veruje da bi time mogla da se bavi i ona.
Ovaj roman je izuzetno zabavan. Lako ga je zamisliti kao crtani film za odrasle i tinejdžere (2002. je snimljen jednočasovni televizijski film, a dugometražni bioskopski film po ovom romanu planira da snimi Riz Viterspun). Likovi su izuzetno zabavni, počev od brzoplete, žustre glavne junakinje koja često, po sopstvenom priznanju, izgleda kao Šer kada ima loš dan (mada Šer, opet po Stefaninom priznanju, nikada nema baš toliko loš dan), preko Džoa Morelija, koji je na svoj način čak i voljan da joj pomogne, Rendžera koji je tretira kao mlađu sestru, roditelja koji je tretiraju kao malo dete, ali i kao devojku kojoj bi već jednom trebalo naći muža, bakice kojoj se sviđaju Stefanine (a i njene sopstvene) biciklističke pantalone… Tu je još dosta likova od kojih bi svako mogao biti nazvan na ovaj ili onaj način otkačenim.
„Prvi za lovu“ je roman pun humora (smejaćete se tokom većeg dela čitanja, često uz komentar „kakva lujka!“), akcije i šašavih likova. Struktura je solidna, nema zastoja ni dosadnih delova. Od njega ne možete očekivati mudrost ni dubinu, ali dva-tri sata tokom kojih će vam osmeh retko silaziti sa lica možete. Uživajte!
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Gde se knjiga „Prvi za lovu“ može kupiti u Svilajncu i po kojoj ceni?