BEOGRAD – Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat koja je govorila o radu na predstavi „Naš razred“ u Narodnom pozorištu.
Mandić Rigonat je rekla da je „Naš razred“ sjajna drama Poljaka Tadeuša Slobođaneka i da je očarana tekstom, komada koji je igran u 40 zemalja sveta i regionu sa velikim uspehom, ali ne i u Srbiji.
Mandić Rigonat je dodala da je „Naš razred“ idealan komad za ovaj trenutak, a njoj pruža mogućnost da uradi predstavu u drugačijem rukopisu nego što su bile sve njene prethodne.
„Trudim se da za sve što radim postavim sebi izazov da se ne ponavljam kao reditelj i da za svakog pisca pronađem određen scenski oblik koji će meni biti zanimljiv, da dalje tragam i da se otkrivam kao reditelj“, rekla je Mandić Rigonat.
Rediteljka je rekla da je posebno nervira kad se ljudi dohvate neuralgičnih tema koje su provokativne i traumatične, „a onda od toga se naprave plakatske predstave, petarda koja ekslodira kao bombica senzacionalizma“.
Prema njenim rečima, u Slobođanekovom komadu razred je metafora društva i prati priču od deset drugova i drugarica od 1925. do 2000. godine.
Na sceni su živi i mrtvi u složenoj dramskoj priči, koja počinje od poletnih dečijih godina i prati kako se antisemitizam uvlači u razred, kako kod dojučerašnjih drugova koji su se voleli dolazi do podele.
Mandić Rigonat je ocenila da Slobođanek nije crno-beli pisac, već traži ljudsku dimenziju u spajanju onoga što je psihološko i intimno, što je ideološki, istorijski i religijski momenat, tragedije i pogroma 1941.godine kada su Poljaci spalili svoje susede Jevreje.
„To nije još jedna priča o holokaustu. To je priča koja se tiče svake sredine. Nije napisana kao dokumentaristička drama pa je potrebno da poznajete samo poljsku istoriju“, istakla je rediteljka.
Mandić Rigonat je dodala da je Slobođanek pronašao formu koja „duboko zadire u svakog čoveka, koji može da se identifikuje sa svim likovim i sebi postavi pitanje: ‘Šta bih ja uradio u toj situaciji?'“
Slobođaneku je bilo stalo ne da da odgovor, nego postavi pitanja o kojima će ljudi misliti, ali ne na plakatski nego umetnički način, a Mandić Rigonat ističe da na njegova drama vodi kroz „razna stanja i emocije u kojima lako prepoznajemo i delove naše prošlosti, intimne, društvene i političke“.
Istakavši da je očarana ekipom glumaca i da je jedan od razloga za ovaj komad bila prilika da radi sa tim mladim ljudima, Mandić Rigonat je dodala da su oni „približno godina kad su se u životu likova dogodii ključni momenti koji će ih obeležiti“.
Prema njenim rečima, drama komunicira sa mladim generacijama koje nisu odgovorni za zločine počinjene u prošlosti, ali svi imamo odgovornost za odnos prema zločinima i prema prošlosti.
Mandić RIgonat je navela da je „zlo ne hteti znati ili znati pa to potiskivati“.
„Postoji trenutak kad raspavljaju koliko je Jevraja ubijeno u štali. Jedan kaže: ‘Nije ih bilo 1.600 bilo ih je najviše 700. Da smo ih kao sardine trpali ne bi ih stalo. Treći kaže: ‘Bilo je 340’. Lako prepoznajete sve igre brojeva sa kojima se suočavamo proteklih decenija“, rekla je rediteljka.
„Naš razred“ dotiče neuralgične tačke koje su naša sadašnjost i prošlost, a Mandić Rigonat navodi da „ako nema suočavanja sa tim na pravi način, ostaje problem za budućnost“.
„A pravi način je onaj putem kojeg se ostvaruje momenat empatije“, rekla je rediteljka.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.