BEOGRAD – Četvrti od pet izložbenih prostora u okviru programa 59. Oktobarskog salona – Beogradskog bijenala otvoren je večeras u Narodnom muzeju Srbije.
U okviru stalne muzejske postavke Evropske umetnosti od 14. do 20. veka postavljena je slika velikog formata francuskog umetnika Erika Korna „Talas, neka me život nosi“ (2020-2021).
Muzejska savetnica i kustoskinja Narodnog muzeja Dragana Kovačić održala je kratko predavanje o značenju ove privremene intervencije savremenog umetnika u stalnu postavku.
„Otkud ova slika u Narodnom muzeju. Videli smo da ona ovde pripada, ne samo po svojim karakteristikama. Stalna postavka strane umentosti je koncipirana da otvara mogućnsoti za razne intervencije i dočitavanja“, navela je Kovačić.
Prema njenim rečima, Kornova slika apsorbuje u sebi kodove koji se odnose na modernu umetnost, a percepcija umetnosti uključuje svesno ili podsvesno dešifrovanje i nudi još mnogo isčitavanja.
Kornovo ulje na platnu je izloženo pored slike Pola Gogena „Tahićanke sa psom“, a Kovačić je istakla da je jedna od veza između dva dela „pas koji se pojavljuje i u slici Korna“.
U svom izlaganju pred brojnim posetiocima, Korn je naveo da bi Anri Matis u slikama Gogena video mnoštvo boja, jakih i ekspresivnih i „jedan luksuz, mir i putenost“.
Prema njegovim rečima, Pablo Pikaso bi u istim slikama video nešto što predstavlja čudovišta, lobanje, travu iz vode i „neki osećaj nelagode“.
„To su različite forme viđenja istih stvari“, ocenio je Korn.
Francuski umetnik je rekao da se delo uvek tumači iznova, ne postoji jedan pogled na sliku, koja „nikad ne prestaje da živi i nastavlja dijalog sa onim koji je gleda“.
Korn je, između ostalog, primetio da ekološki aktivisti pokreta „Stop Oil“ u svetskim galerijama napadaju slike sa pejzažima, koji u stvarnosti nisu zaštićeni od industrijske eksploatacije.
„Neverovatno da su miltanti podsvesno povezali impresionističke slike u raznim muzejima sa pobunom protiv industrijalizacije“, naveo je Korn.
Prema njegovim rečima, Mone, Van Gog, Sezan i drugi slikari su svojevremeno u svojim delima prikazivali melanholiiju jer su videli da se najavljuje nova faza industrijalizacije.
Korna je pozdravila direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković koja istakla da im je čast i zadovoljstvo da ostvare umetnički dijalog u Narodnom muzeju okviru Oktobarskog salona.
Korn je osnivač centra za savremenu umetnost Le Plateau u Parizu, kustos je brojnih međunarodnih izložbi i redovni je saradnik muzejske zbirke Berardo u Lisabonu. Korn je prvi put bio u Beogradu 2004. godine na Oktobarskom salonu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.