Naslov članka nema veze sa poznatom pesmom Neneh Čeri, u pitanju je slobodna asocijacija na knjigu koja na istom mestu objedinjuje dame koje su vladale najvećim imperijama, pisale knjige zbog kojih je počinjao rat, žene koje su pronašle revolucionarne pronalaske koji su doprineli razvoju medicine, dobitnice Nobelovih nagrada i mnoge druge pripadnice lepšeg pola. Reč je o knjizi "Žene koje su promenile svet" autorskog tandema Rozalind Horton i Sali Simons.
Jedan deo ove zanimljive iostorije sveta posmatrane iz ženske perspektive posvećen je i borbi žena da budu izjednačene sa muškarcima. Pri tom to nema a priori veze sa direktnom borbom za pravo glasa, već sa početkom rušenja stereotipa koji su važili (a u nekim delovima sveta i još uvek važe) i koji su pratili žene. U tom smislu, autorke knjige ruše i neke romansirane mitove poput onog da se kraljica Kleopatra nije ubila zbog ljubavi prema Marku Antoniju, već zato što kao ponosna vladarka nije želela da dozvoli da postane predmet poruge Rima. Preispituje se i mesto i lik Marije Magdalene koji je u poslednjoj dekadi mnogim autorima dao odrešene ruke da ga najrazličitije tumače. U knjizi se između ostalog navodi podatak da su se 22. jula 1209. godine svi stanovnici francuskog grada Bezeira radije odlučili da ih pobiju papini ljudi nego da poreknu svoje uverenje da su Isus i Marija Mgadalena bili ljubavnici.
Česte selidbe engleske kraljice Elizabete Prve autorke objašnjavaju delom njene politike oličene u sloganu "Ušla sam u brak sa mužem koji se zove Kraljevina Engleska", dok za drugu veliku vladarku, rusku imperatorku Katarinu Veliku, koju je bio glas da je imala nebrojene ljubavnike, autorke podnose dokaze da je imala "samo" dva muža i tek desetak miljenika…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.