BEOGRAD – Zavod za proučavanje kulturnog razvitka večeras je organizovao javni panel „Kultura i diplomatija“ u Domu omladine Beograda, sa namerom da se pokrene dijalog i unapredi istraživanje kulturne diplomatije.
Na panelu su učestvovali autori članaka časopisa Kultura i njegovog temata „Kultura i diplomatija“, koji izdaje Zavod, kao i širi krug sagovornika iz različitih oblasti.
Priređivač temata i moderatkorka razgovora Aleksandra Kolaković je rekla Tanjugu da je cilj panela da se u ovu temu odnosa kulture i diplomatije uključi javno širok spektar profesionalaca i kulturnih radnika.
„Krajnji cilj je da iz razgovora formulišu dobre strategije koje mogu biti uvrštene u programe i zvanične državne strategije, kako spoljnopolitičke, kulturne i naučne“, rekla je Kolaković.
Vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ljiljana Rogač Mijatović je ocenila da smo svedoci globalnih sukoba i pomeranja i menjanja smisla kulturne diplomatije.
Rogač Mijatović je rekla, između ostalog, da kampanje kao američaka „Vi ste svet“ donose trenutne rezultate i političari ih vole, ali trajno je razvijanje kulturnih odnosa kroz konkretne projekte, programe i razmene.
Upozorivši da se kulturna diplomatija povezuje neretko sa propagandom, Rogač Mijatović je rekla i da izazov ostaje nedostatak sredstava.
Prema njenim rečima, na nivou kulturne politike Srbija od 5. oktobra nije uspela da izgradi koherentan model eksplicitne kulturne politike.
„Vidimo svetle primere entuzijazma pojedinaca, ali nam nedostaju sistemska rešenja, ne govorim o strateškim dokumentima, nego o dugoročnom pristupu koji bi uspeo da premosti dosadašnje diskontinuitete“, navela je Rogač Mijatović.
Naučni savetnik Instituta društvenih nauka u Beogradu Ognjen Pribićević je primetio da kao nikad u istoriji živimo u vreme neverovatnih promena, koje se dešavaju i u diplomatiji.
Prema njegovim rečima, danas premijeri, predsednici i ministri raznih zemalja razgovaraju mobilnim telefonima i često se dešava da ambasadori za to ne znaju jer zaborave da ih obaveste.
Pribićević je ocenio da je u svetu tehnološkog razvoja u diplomatiji dobila na značaju kultura koja je kao i ekonomija nezamenjiva.
Prisetivši se ambasadorovanja u Berlinu i Londonu Pribićević je rekao da je organizovan ogroman broj skupova sa raznim elementima naše kulture, i da je to iskustvo pokazalo da su ograničavajući faktori jezik, novac i mediji.
„Kroz velike zvezde naše kulture, filma, muzike i mode, možemo puno da postignemo“, naglasio je Pribićević.
Prema njegovim rečima, u Nemačkoj je bio od velike pomoći u predstavljanju naše zemlje tumač uloge Indijanca Vinetua u serijalu filmova Gojko Mitić, a u Londonu modna kreatorka Roksanda Ilinčić.
Pribićević je upozorio da se na zapadu imidž Srbije i dalje vezuje za devedesete.
Docent Filozofskog fakulteta u Beogradu Nemanja Radonjić je podsetio da je socijalistička i nesvrstana Jugoslavija imala razvijenu kulturnu diplomatiju prema zapadu, jer je prvi zadatak bio da se izdvoji od ostalih istočnih zemalja.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Nevena Daković je, između ostalog, podsetila da je Jugoslavije kandidovala za Oskara filmove koji su govorili svetskim žanrovskim idiomima, a ne u smislu nacionalne glorifikacije.
Daković je rekla da je savremena Srbija drugačije počela da koristi kanale meke moći, u želji da brendira nacionalni identitet.
Prema njenim rečima, u inostratstvu na najbo,lji prijem nailaze domaće serije poput „Senki nad Balkanom“ i dokumentarnog filma Mile Turajlić „Ladudović Reels“.
Stručnjak Instituta za političke studije Mladen Lišanin je primetio da su Sjedinjene Države najuspešniji akter u korišćenju meke moći nakon Drugog svetskog rata.
Vekovima glavni stubovi ruskog prisustva književnici i kompozitori, nisu pomogli da se spreči da se zapadno javno mnjenje okrene protiv Rusije nakon invazije na Ukrajinu, ocenio je Lišanin.
Viša naučna saradnica Muzikološkog instituta SANU Ivana Vesić je ocenila da je moć kulturne diplomatije ograničena, posebno kada se radi o odnosima u regionu.
Prema njenim rečima, burna prošlost opterećena ozbiljnim sukobima devedesetih i Drugim svetskim ratom, bez konsenzusa šta se dešavalo, „jako operterećuje sve kulturne pokušaje“.
„Moramo imati jasan stav i poziciju prema sebi da bi ostvarili efekte i u domenu kulturne diplomatije“, navela je Vesić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.