BEOGRAD – „Pa kad odeš Paji, onda ćeš tek znati šta je atelje, jer ovo što kod mene vidiš, to je sve tako sirotinjski i neumetnički, da ti upravo još i nemaš prava pojma kako izgleda radionica slikara umetnika…, reči su Uroša Predića književniku Milanu Saviću koji u svojoj pripovesti „Kod Paje Jovanovića“ svoje divljenje Jovanovićevim ateljeom sublimira atributima „gospodski, umetnički“.
Kako je izgledao atelje Paje Jovanovića u Beču publika će moći da pogleda od večeras u njegovom muzeju na izložbi „Pogled izbliza. Atelje Paje Jovanovića“, autorke, kustosa Muzeja grada Beograda Isidore Savić.
Iz kazivanja Milana Savića, koji je u dva navrata posetio Paju Jovanovića 1903. godine, saznajemo da je njegov atelje imao dve prostorije – jedna je bila namenjena za slikarsku radionicu, a druga je služila za prijem prijatelja, naručioca, modela koji su pozirali u orjentalnim nošnjama za žanr-kompozicije inspirisane životom na Balkanu.
„Još jedan važan segment ateljea bio je veliki prostrani balkon o kome se u ono vreme pisalo kao o bašti na šestom spratu. Ta bašta je bila ukrašena cvećem, stazama i bila je Paji Jovanoviću utočište od užurbanog života i gradske vreve. Voleo je da brine o svojoj „maloj avliji“ i budući da je ta bašta imala zastakljeni prostor, protok svetlosti je bio veoma važan i često se opisivala ta svetlost koja je padala na modele i bila jako važna prilikom slikanja“, rekla je Isidora Savić Tanjugu.
Umetnici su, prema njenim rečima, dosta vremena provodili u ateljeu i u 19. veku atelje je imao višestruku funkciju, a Jovanovićev je, bogato opremljen slikama i mobilijarom, plenio svojim luksuzom u klimi Beča krajem 19. i početkom 20. veka.
„To je istovremeno privatni i javni prostor, jer predstavlja intimni prostor umetnika i mesto gde umetnik mašta, sanja i gde nastaju njegovi radovi, prostor gde se umetnik povlači u sebe, svoj svet mašte, a ujedno je javan prostor jer tu dolaze modeli, prijatelji, poznanici, naručioci slika. Istovremeno je i reprezentativni i paradni prostor koji je odraz samog umetnika, njegovog prestiža, statusa, ali i duha vremena“, rekla je Savić.
Reprezentativni salon bio je, prema rečima autorke izložbe, ukrašen u duhu istorizma, vladajućeg stila tog doba,pa je u rekonstruisanom reprezentativnom salonu prisutna raznolikost – od elegantnih troseda i naslonjača u stilu Luja 15. do svedenog bidermajer sekretera i velikog ogledala u drvenom ramu.
Milana Savića je zadivila raznolikost predmeta i njihova gusta raspoređenost po zidovima i na podu Jovanovićevog ateljea.
„Na sobnim zidovima je naređano svakojakih alata, oružja, šlemova, narodne nošnje, nekih čudnovatih sprava, sve stvari koje umetniku trebaju, kad slika svije slavne prizore iz života Crnogoraca, Arbanasa ili kad prikazuje kakvu scenu iz povesnice ili inače žanr-sliku“, zapisao je Savić.
Na izložbi, koja se priređuje povodom 115 godina od osnivanja Muzeja grada Beograda, jedan segment je posvećen rekonstrukciji enterijera ateljea, tako da je zastupljen veliki broj štafelaja sa slikama i skicama i jedan broj njih je neuramljen i svedočio procesu nastanaka umetničkog dela.
„Želeo je da se u tom ateljeu nađe i oružje i mi smo odlučili da ispoštujemo njegovu želju, pa smo izložili i slikarske rekvizite, oružje koje je pripadalo Paji Jovanoviću, skice, crtežekoji nisu bili toliko u fokusu i namenski smo birali one koji nisu završeni da bismo dočarali atmosferu „radova u toku““, objasnila je Savić.
Jovanovićev atelje je nastradao tokom Drugog svetskog rata o čemu je umetnik sa zalošću pisao: „Moj nekada jedinstveno lepi Atelje je konačno propao, a moje stvari kao gomila đubreta bačene u srednju sobu – gadim se da odem. Srce mi se steže da vidim moje lepe stvari što sam kroz 70 godina sa voljom sabrao, slomljene, pokvarene – kao pravu gomilu đubreta“.
Jovanović je 1950. poklonio svoju zaostavštinu Muzeju grada Beograda i pošto ga je rat omeo da samostalno oformi atelje u Beogradu, koji bi mu za života služio, a po smrti bio dostupan mladim naraštajima slikara, zaželeo je da u Muzeju bude „prikazano sve što mu je pripadalo i što ga je okruživalo“, što je podrazumevalo i rekonstrukciju njegovog bečkog ateljea.
„Jedan živopisni atelje majstora slikara dosta je zanimljiv da privuče oko gledaoca, da ga zainteresuje i poduči o načinu rada i o delima slikara…“, smatrao je Jovanović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.