Još od vremena snimanja svog igrano-dokumentarnog filma „Srbija godine nulte“, Goran Marković nije na sebe uzimao ulogu filmskog reditelja. Za to vreme, on se (ne)uspešno bavio pisanjem dramskih komada i režijom po beogradskim pozorištima. Poslednji Markovićev izlet u pozorišne vode zove se „Pomorandžina kora“ i igra se u podrumu, odnosno na maloj sceni Ateljea 212.
Reč je o komadu mlade Maje Pelević, o kojoj se u poslednje vreme dosta govori. Za svega godinu dana, izvedene su, na različitim scenama, njene drame „Berlin-Beograd“ (Zvezdara teatar), „Budite Lejdi na jedan dan – saga o Bili Holidej“ (Bitef teatar) i „Ler“ (Subotičko narodno pozorište). Komad „Pomorandžina kora“ svakako predstavlja najzanimljiviju spisateljičinu kreaciju: odlikuju ga neobična duhovitost, posezanje za drugačijom dramskom formom i jasan stav mlade savremene žene o potrošačkom društvu u kojem živimo. Junaci drame suočeni su sa konsumentskim napadima kozmetičkih i drugih industrija; njima su na prvom mestu izložene žene, ali sve više i muškarci.
Na skučenom prostoru male scene, duhovitu glumačku igru razvili su Jelena Jovičić, Jelena Ilić i Katarina Žutić, dok im je pomoć jačeg pola pružao Srđan Timarev. Duhovite songove u predstavi potpisuje Katarina Žutić. Sjajne reakcije publike, buran aplauz na kraju predstave i rasprodati termini do kraja sezone – ukazuju na to da je reč o predstavi koju će veoma dobro primiti publika raznih starosnih dobi, jer je svima i namenjena. Sukobe s potrošačkim društvom imaju svi, od sedam do sedamdeset sedam godina, a predstava „Pomorandžina kora“ posmatra ih iz perspektive žene koja pokušava da pronađe zlatnu sredinu između krajnosti – silikonskih intervencija i potpune zapuštenosti zarad suprotstavljanja nasilnim estetskim korekcijama.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Predstava je u bukvalnom značenju „copy-paste“! Odlična glumačka četvorka je u sat i nešto vremena uspela da predstavi stanje emotivnog, finansijskog, socijalnog rasula koje u Beogradu, i uopšte u Srbiji, postoji desetinama godina unazad! Jedino što zameram je to što se u predstavi obilato koriste psovke, ali nisu glumci ti kojima treba zamerati, već naš narod. Svako u Srbiji treba pogledati ovu predstavu. Sve pohvale celoj ekipi!