BEOGRAD – Promocija zbornika radova “Handke u Srbiji” održana je danas u onlajn formi u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ iz Beograda.
Na tribini o značajnom austrijskom književniku i velikom prijatelju naroda Srbije, učestvovali su kao domaćin – direktor biblioteke i profesor dr Aleksandar Jerkov, pisac Igor Marojević i pesnikinja Danica Vukićević, uz moderatora Milenu Đorđijević koja je pokrenula pitanje – ko je Peter Handke danas, u Srbiji i celom svetu.
“Smatram da je to veoma teško i kompleksno pitanje, iz jednostavnog razloga što Handke nije isti 90-ih godina, ili tokom 2000, kao ni sada 2020. godine”, rekao je Jerkov, i dodao da je ovaj pisac uvek predstavljao vid provokacije.
“Mislim da nam ovaj zbornik o Handkeu stiže u lepom trenutku, da unese nešto drugo u svet koji već dugo ne valja, ne smete danas ništa, ni da se slobodno krećete, da udišete vazduh, ne smete da dišete”, osvrnuo se profesor na aktuelnu situaciju sa pandemijom.
Po njemu, ova knjiga je prvorazredna o veoma kontraverznom piscu i čoveku, što je platforma za odličan i živ dijalog. Ipak, kako napominje Jerkov, nikako ne vidi austrijskog književnika i Nobelovca na sahrani bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i ne nalazi ni najmanje da je taj čin uopšte bio neophodan i za njega nema, kako kaže, razumno obrazloženje.
Književnik Igor Marojević koji ima svoj tekst u izdatom zborniku o Handkeu, slaže se sa dr Jerkovim da se austrijski romanopisac i dramski autor ne može posmatrati bez političke pozadine i podsetio da je nedavno u izdanju RTS-a izašao zbornik Handkeovih radova o kraju ili krahu bivše Jugoslavije.
“Puno toga je ideološki kod ovog pisca, a kada pogledamo njegova zapažanja o raspadu Jugoslavije, shvatamo da je on u svojim stavovima bio u manjini”, primetio je Marojević.
“Obično su Nobelovci prilično društveno malodušni ili skroz društveno neangažovani, nezainteresovani, a Handke je baš sve suprotno, i zato je idealno da su njemu kao takvom dodelili Nobelovu nagradu”, ocenio je pisac.
On takođe smatra da je i dramski opus Handkea veoma značajan i kvalitetan, kao i filmovi koji su snimljeni kao adaptacije njegovih romana, uspešno ostvarenje “Golmanov strah od penala”.
Jedna od kultnih Handkeovih drama je “Psovanje publike” koja se u više verzija igrala na sceni K.P.G.T.-a u režiji Ljubiše Ristića, a neverbalni komad sastavljen samo iz didaskalija “Čas kada ništa nismo znali jedni o drugima” decenijama je na repertoarima evropskih pozorišta.
Bilo je reči i o romanu “Nesreća bez želja”, koji je Handke posvetio svojoj majci – potresna studija o portretu te žene koja je izvršila samoubistvo u 51. godini i ostavila dubokog traga kod velikog pisca.
Marojević u analizi tog romana video je paralelu sa delom “Mamac” Davida Albaharija, ali i remek delom “Stranac” Albera Kamija i tvrdi da je čuveni Merso iz te knjige osuđen u zatvoru ne zbog ubistva drugog čoveka, već zbog hladnoće koju ima naspram smrti svoje majke.
Đorđijević je podsetila da je plodni autor Handke objavio 72 knjige, a još kada se doda i broj dela kao prevodilac, dolazi se do cifre od 100 naslova.
Od toga je skoro trećina prevedena na srpski jezik, kuća “Laguna” je izdala uglavnom romane – “Moravska noć”, “Drugi mač”, “Kratko pismo za dugi rastanak”, “Golmanov strah od penala”.
Junaci njegovih dela su anti-junaci, autsajderi, prezreni likovi, kao statisti u životu koji više nikome nisu potrebni, anti-heroji koji ne dobijaju šansu.
Pesnikinja Danica Vukićević je pisala nadahnut i poetičan rad o piscu u zborniku, i osvrnula se na njegov opus koji je delimično uporedila i sa drugim austrijskim dramskim i književnim stvaraocima – Tomas Bernhard i Elfrida Jelinek.
“Svi oni su ekstremno nagrađivani pisci, a istovremeno i veoma teški autori, nimalo jednostavni za čitanje, izuzetno specifični u svakom pogledu”, navela je Vukićević.
Ona je naglasila da je Handke prava ikona književnosti, da je postao zvezda i da ga mnogi beskrajno idealizuju, što nije uvek opravdano.
“Kod spomenutih autrijskih pisaca bila je karakteristična drskost u njihovim delima, a posebno je to i kod Handkea izraženo, koji inače proces raspada sistema uvek prikazuje prilično hladno”, ocenila je Vukićević.
Zbornik “Handke u Srbiji” je objavljen u okviru projekta „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea“ u produkciji Udruženja književnih prevodilaca Srbije, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
U realizaciju panela bili su uključeni – biblioteka „Svetozar Marković“, Austrijska biblioteka u Beogradu i izdavač te knjige Udruženje književnih prevodilaca Srbije, čiji je urednik Duško Paunković.
Na YouTube kanalu biblioteke mogao je da se prati ceo književni susret.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.