BEOGRAD – Podizanje svesti o kulturnom nasleđu je veoma važno za razumevanje nacionalnog identiteta Srbije, sadašnjosti i planiranja budućnosti i stvaranja intenzivnog odnosa zajednice i pojedinca, zaključeno je danas na onlajn konferenciji „Kulturna baština Srbije: Snaga srednjovekovnog nasleđa“.
Kako je zaključeno, srednji vek ima tesnu povezanost sa nacionalnim identitetom jer je to period specifičnog duhovno-istorijskog konteksta, koji je odigrao važnu ulogu u razvijanju svesti o značaju prošlosti, a samim tim i o nacionalnoj baštini.
Konferenciju je otvorila pomoćnica ministarke kulture i informisanja za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić, koja je istakla da Ministarstvo kulture i informisanja kontinuirano opredeljuje sredstva za radove na očuvanju, konzervaciji i restauraciji srednjovekovnih spomenika, kao i onih koji su upisani na Listu Svetske kulturne i prirodne baštine.
„Verujem da ćemo zajedničkim i sinhronizovanim delovanjem Ministarstva, institucija zaštite, SPC, kao i brojnih naučno-istraživačkih instituta u Srbiji, uspeti ne samo da očuvamo srednjovekovno kulturno nasleđe Srbije, već i da razvijemo sve njegove potencijale: kulturne, istorijske, ekonomske, ali i turističke“, istakla je ona, posebno naglašavajući turistički potencijal kulturnog dobra.
Vanušić je istakla da su zbog svojih izuzetnih vrednosti, na Uneskovu listu upisani srpski srednjovekovni manastiri Dečani, Gračanica, Pećka Patrijaršija i Bogorodica LJeviška, kao i nacionalna relikvija, Miroslavljevo jevanđelje.
O tome koje se još znamenitosti u Srbiji mogu naći na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine govorio je istoričar Dejan Ristić, ispred Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd.
On je naveo da je Srbija izuzetno bogata kulturnim nasleđem koje je široko rasprostranjeno po čitavoj Srbiji bilo da se radi o sakralnim ili svetovnim objektima.
Dodao je da su lokaliteti ili u reprezentativnom stanju kao što je Golubac, ili u veoma lošem stanju, devastirani ili pretvoreni u deponije, naročito na jugu, u centralnoj Srbiji i na Kosovu, a primer je Maglič u dolini Ibra.
„Manasija po svim kriterijumima može da konkuriše da se nađe na Uneskovoj listi, ali je mi obnavljamo više od 70 godina, i još nismo blizu kraja“, istakao je Ristić ukazujući na višedecenijsku nebrigu.
Podvukao je da je edukacija javnosti i bolja koordinacija između institucija i stručnjaka ključna za podizanje svesti o kulturnom nasleđu kao identiteskom nasleđu.
Na skupu je govorila i direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović koja je istakla da će kulturni predeo Bača biti nominovan do kraja sledeće godine.
Takođe, planira se i druga nominacija koja se realizuje sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom, a čini je 30 lokaliteta u svim dunavskim zemljama nekadašnje granice Rimskog carstva, kao i arheolosko nalazište Caričin grad kod Lebana.
Predsednik komisije Srbije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović podsetio je da je Srbija članica Uneska od 2000-te godine, a da je ono što predstavlja smetnju kada se radi o saradnji sa Uneskom nedostatak stručnih ljudi.
On je dodao da se u narednom periodu planira nominacija što većeg broja kulturnih dobara, kao i revizija temptativne liste, koja ima univerzalnu vrednost, budući da Srbija predstavlja kulturnu riznicu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.