„More me ispunjava istim osećanjima kao i ljubav.“ (Kurbe)
„Sunce je ovde tako strašno da mi se čini da predmeti postaju samo siluete: bele, crne, crvene, braon i ljubičaste.“ (Sezan)
Izjave velikih slikara otkrivaju opčinjenost mediteranskim pejsažom. More, nebo, kamen, uvale, Sunce, masline, vino i mirisi, muzika i specifični duh, za mnoge od njih su bili ne samo izvor inspiracije, već i fenomeni koji su izazivali ekstatične emocije i stanja ispunjena osećanjem Tajne Postojanja. Izložba u pariskom Grand Paleu, otvorena do 15. januara, upravo predstavlja retrospektivu i hronološko i tematsko ispitivanje takve opčinjenosti Mediteranom.
Izložene slike su sakupljene iz privatnih kolekcija širom sveta, a pokrivaju period od oko 50 godina, počev od Gistava Kurbea do Pabla Pikasa. Tematski i hronološki organizovana, izložba Mediteran, od Kurbea do Matisa, započinje segmentom sa nazivom Otkriće mediteranskog pejsaža (1850-1860)„. I prva slika na koju posetioci nailaze je Kurbeovo platno „Morska obala u Palavau“. Ovaj francuski slikar je prvi „otkrio“ Mediteran i njegove čari, da bi za njim usledili Mone, Renoar, Matis, Deren, Bonar, Sezan, Pikaso… Uz slike pomenutih velikana su izložena i njihova pisma i odlomci iz dnevnika koji svedoče o osećanjima izazvanim Mediteranom i o stvaralačkoj energiji koju more i predeo u njima pobuđuju.
Upravo je na mediteranskim obalama nastao moderan pejsaž, čiji je tvorac Sezan, koji je boravio nedaleko od Marseja i ostavio oko 60 platna iz tog perioda. Iz te njegove stvaralačke faze se rodio i čitav slikarski pokret, opčinjen bojom i njenim efektima – fovizam. Sezanovi prijatelji, Mone i Renoar, česti gosti u njegovoj kući, su se i sami „zarazili“ Mediteranom i ostavili dela koja svedoče o njihovom zanosu.
U slikarskom smislu, privlačnost Sredozemlja će potrajati do sredine 1920-tih godina, a dolazak kubizma i apstrakcije će doneti nove teme i nove inspiracije. Poslednji koji su se Mediteranom bavili i koji su se i sami tamo naselili opčinjeni pejsažom, bili su Matis i Pikaso. Izložbu zatvara upravo Matisovo ulje „Staklena vrata u Koliuru“ na kojoj preovlađuje crna boja, iako je u pitanju mediteranski motiv. Sunce, more i obala prestaju da vrše pređašnji uticaj na slikare. Stiže apstraktno slikarstvo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.