BEOGRAD – Izložba „Jugoslovenska svedočanstva o „Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ biće otvorena sutra od 12 časova u Muzeju afričke umetnosti, a kustosi ovog projekta su rediteljka Mila Turajlić, Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.
Novu izložbu će svečano otvoriti Nj. E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Beogradu.
Kako je navedeno na nedavno održanoj konferenciji za medije u Dvorani kulturnog centra Beograd (DKCB), višeslojna multimedijalna izložba je zasnovana na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.
Sam projekat ima i pravu ljudsku notu, kroz razgovore, sećanja snimatelja Stevana Labudovića, radnice Crvenog krsta – Maje Plavšić, jugoslovenskog ambasadora u Tunisu – Miloša Lalovića o kojem svedoči njegova supruga Borislava, tako da je drugačiji pristup realizovan od samo istorijskih događajima koje publika često upoznaje samo kroz stroge hronologije i nabrajanje imena i događaja.
Izložba se otvara u subotu, 18. marta na dan – datum kada je 1962. godine potpisan istorijski Sporazum u Evijanu kojim je okončan Alžirski rat za nezavisnost (1954–1962) i što označava kraj francuskog kolonijalizma u ovom delu Afrike.
Tokom celog dana sutra, do 18 časova, ulaz u Muzej afričke umetnosti biće slobodan za sve posetioce izložbe „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus”.
Podsetimo, ovaj izložbeni poduhvat je nastao na osnovu dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) autorke Mile Turajlić, koji se prikazuje od ponedeljka u DKCB u 18 i 20.30 časova, uz razgovore sa rediteljkom nakon svake projekcije, i tako do nedelje.
„U pitanju je muzejski deo ovog filmskog projekta, jer priča o Stevanu Labudoviću, od inicijalne filmske ideje postala je jedan projekat koji smo nazvali „Filmski žurnali Nesvrstanih u saradnji sa Filmskim novostima“. To je zapravo umetničko-istraživački projekat, koji je uključio i video radove, od kojih je jedan urađen za Oktobarski salon u saradnji sa DKC-om. Takođe, tu su još i video radovi za Muzej afričke umetnosti, a naš projekat ide dalje, jer mi nastavljamo da istražujemo i da skeniramo filmske materijale, koji su snimatelji „Filmskih Novosti“ snimali za nesvrstane zemlje“, približila je Turajlić nedavno u susretu sa medijima predstojeću multimedijalnu izložbu.
Projekat „Non-Aligned & Ciné-guerrillas: Scenes from the Labudović Reels“ je dokumentarni diptih koji se sastoji od dva dugometražna filma koji vode publiku na arhivsko putovanje kroz proces stvaranja projekta Trećeg Sveta.
Filmovi su zasnovani na nikada ranije prikazanim 35-milimetarskim filmskim materijalima, koje je radio Stevan Labudović, poznati snimatelj jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.
Ostvarenje „Ciné-guerrillas“ prikazuje sliku iza kulisa medijske bitke koja je vođena tokom rata za nezavisnost Alžira i otkriva ulogu filmske slike u političkoj borbi protiv kolonijalizma.
Arhivskim materijalom, pomenutim usmenim svedočanstvima u režiji Mile Turajlić, pridružuju se i osnivači Muzeja afričke umetnosti – Zdravko Pečar, tada u ulozi ratnog dopisnika, i Veda Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu.
Snimanjem razgovora sa protagonistima ove izložbe, Mila Turajlić i Maja Medić su zapravo stvorile novu, dragocenu arhivsku građu koja je bila poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića zabeleže.
Emilia Epštajn, kustoskinja Muzeja afričke umetnosti je izrazila veliko zadovoljstvo povodom rada na izložbi koja će sutra biti otvorena i istakla da im je mnogo značilo da u svom radu na arhivu dodaju usmene istorije i svedočenja preko Mile Turajlić, jedan ljudski momenat koji će biti važan deo izložbe.
„Imali smo posebnu priliku da nam Mila i Maja Medić ukažu na Maju Plavšić, službenicu Crvenog krsta koja je učestvovala u Alžirskom ratu. I sa jako puno ljudi smo dodatno bili u komunikaciji kako bismo što više saznali o gospođi Plavšić i čitavom tom periodu. Pored snimaka sa Plavšić, uvrstili smo i podatke koje je Mila snimila sa Borkom Lalović, suprugom Miloša Lalovića ambasadorom u Tunisu“, objasnila je Epštajn pojedinosti oko sutrašnje izložbe.
Ona je navela da Muzeju afričke umetnosti na Senjaku u poslednje vreme postaje važan antikolonijalni kontekst, kao i tema dekolonijalizacije institucija i govora, i dodala da je u ovoj temi Alžira bilo veoma zanimljivo videti period završetka rata i pratiti šta se kasnije desilo, odnosno koji potencijali se možda nisu ostvarili.
„Naši osnivači muzeja – Zdravko Pečar, koji je bio ratni dopisnik, i Veda Zagorac, koja je bila na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj amabasadi u Tunisu, takođe su bili savremenici Stevana Labudovića. Po određenim prepiskama i fotografijama sve smo ih zajedno našli u istom trenutku na istom mestu“, zaključila je Emilia Epštajn.
Mila Turajlić će imati svoje autorsko vođenje kroz izložbu u nedelju, 19. marta u 11 časova.
Konferenciji za medije u DKCB prisustvovao je i čuveni filmski teoretičar Radoslav Zelenović koji nije bio planiran kao zvaničan govornik, već se kao gost javio iz publike i istakao kako ima mnogo ljudi koji su za života zaslužili da imaju film o sebi i svom radu.
„I ta činjenica da Stevan Labudović nije doživeo premijeru filma u kome je glavni junak je nešto što ne bi trebalo da nam se često dešava. Pojavom Mile Turajlić je bilo potpuno jasno da imamo vanserijski filmski talenat. I drago mi je da je svoju karijeru opredelila prema filmskoj arhivistici, time je bliska mom radu“, pohvalio je filmski radnik Zelenović stvaralaštvo Mile Turajlić.
„Dve stvari su u istoriji dostojanstveno ostarile, to su rokenrol i filmska traka. Činjenica da se Mila upustila u to da deo svoje karijere posveti jednom filmskom arhivu već je izrodila nekoliko fantastičnih rezultata, a to su ova dva filma. Kulturna dobra su neobnovljiv resurs, taj deo kulturnih dobara ko zna koga još mora da sačeka da bi postao dostupan javnosti. Ovaj deo je zato postao dostupan i ustalasao je tu javnost. Naši autori iz Filmskih novosti su stvorili za mnoge zemlje dragocene materijale koje oni nemaju. Mnoge kinematografije su dobile svoj deo filmske istorije zahvaljujući ljudima sa ovih prostora. Nadam se da si Mila ovoga svesna i molim te da nastaviš da se baviš ovom temom i dalje“, zaključio je Zelenović, bivši direktor Jugoslovenske kinoteke, sada direktor Festivala evropskog filma Palić.
Novinski članci, fotografije, prepiske, depeše, kao i lični mobilijari, materijalni su tragovi zanosa i posvećenosti ideji solidarne mobilizacije, kako su naveli autori – kustosi izložbe.
Srpska premijera oba dokumentarca Mile Turajlić, kao osnove predstojeće izložbe, održana je u okviru 28. Festivala autorskog filma (FAF) krajem novembra 2022. godine, i rediteljka–scenaristkinja je sada ponovo pred beogradskom publikom, ali i u ulozi kustokinje izložbe kao nastavka – dopune ovog ostvarebnja.
Film je prikazan i u programu najvećeg festivala dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu (Holandija), takođe i u Lajpcigu (Nemačka) – “DOK Leipzig”, i u Kanadi – Toronto International Film Festival.
Nakon FAF-a 2022, dokumentarci su išli na festival u Alžir, gde su osvojili glavnu nagradu – Gran Pri, a rediteljka je otkrila da su na projekciju došli i tamošnji učesnici ostvarenja, obratili se publici, i kako je naglasila – “bila je to jedna toliko emotivna prilika da se Stevanovi filmovi vrate njegovoj drugoj kući Alžiru, jer je prva – “Filmske novosti”.
Prošle nedelje ostvarenja su imala premijeru na festivalu u Njujorku i po drugim smotrama u svetu.
Realizaciju izložbe pomogli su: Crveni krst Srbije, Arhiva Filmskih novosti, Ambasada Alžira u Beogradu i Nacionalni arhiv Alžira, Arhiv Jugoslavije i Diplomatski arhiv Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.
Na izložbi je uključena građa iz Muzeja afričke umetnosti i privatnih arhiva porodica Plavšić-Duduković, Labudović i Lalović.
Usmena svedočanstva deo su projekta „Non-Aligned Newsreels uz podršku Filmskih novosti“, režiju i kameru potpisuje Mila Turajlić, dok je producent – Maja Medić.
Prethodni dugometražni dokumentarac Mile Turajlić – “Druga strana svega” premijerno je prikazan na festivalu u Torontu 2017. godine, a osvojio je 32 nagrade, kao i prestižnu nagradu IDFA festivala za Najbolji dokumentarni film.
Debitantski dokumentarni film “Cinema Komunisto” (2010) imao je premijere na festivalima IDFA i “Tribeca” (Njujork, SAD) osnivača Roberta De Nira, osvojio je više od 60 nagrada po celom svetu, i smatra se na neki način kultnim ostvarenjem kod nas i mnogo šire.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.