Kada se pomenu rat i ratovanje, neki se zgroze, a ima i onih koji se obraduju. Tako, ako se pomene "Sveobuhvatno umeće ratovanja" Sun Cua, jedan od najpoznatijih vojnih udžbenika u istoriji čovečanstva, neki bi se odmah užasnuli, neki se nekritički oduševili, a neki bi jednostavno bili radoznali.
Odmah da kažemo, kako neko ne bi pomislio da se ovde radi o ratnohušačkom tekstu, da je prvo Sun Cuovo uputstvo to da je rat krajnja mera, kojoj treba pribeći tek kada je država ugrožena i propašće ako se ne bude branila, kao i da se vojska ne podiže tek tako, već samo onda kada je to zaista neophodno; dakle, ovoj krajnjoj metodi nikako se ne pribegava samo zato što je neko ljut, uvređen, ili mu je dosadno, niti pre nego što se iscrpu i pokažu uzaludnim sva ostala moguća sredstva da se željeno postigne bez rata – diplomatija, trikovi, odsecanje neprijatelja od njegovih saveznika. I, od rata se treba uzdržati onda kada nije sigurno da ćete rat dobiti.
Neka je i tako, zbog čega biste vi, kao osoba sklona miru, kao neko koga rat uopšte ne zanima, želeli da pročitate ovu knjigu? Zato što su Sun Cuovi principi ratovanja toliko jasni, koncizni i uopšteni (uz povremene konkretne primere) da ih je moguće primeniti ne samo bukvalno na ratove već i na mnoge životne oblasti, kako poslovne (u marketingu i korporacijskoj politici principi iz ove knjige odavno se primenjuju), tako i privatne (samoodbrana, rešavanje sukoba…).
Ovo je knjiga korisna za svakog, a njeni principi su takvi da vam omogućavaju da dođete do pobede na najrazličitijim planovima. Da li bi vas primenjivanje tih principa činilo nemoralnom osobom? Ne, jer su glavna pravila takva da, i kad se upustite u "rat", to treba da obavite brzo (dugotrajan rat toliko iscrpe resurse da nikako ne može da se isplati), i tako da i sebe i protivnika oštetite u najmanjoj mogućoj meri (po Sun Cuu, ne treba nemilice ubijati protivnike, jer je onda verovatnije da će se kasnije buniti protiv vas i želeti da vam se osveti, ne treba mu uništavati gradove jer ćete onda posle morati da ih gradite, i ne treba ga ostaviti u potpuno bezizlaznom položaju jer će se onda boriti snagom očajnika i naneti vam veće gubitke).
Iako po obimu, čak i uz sve komentare, objašnjenja i dodatke, nevelika – ova knjiga je toliko "napakovana" različitim informacijama i principima da bi čak i najbrajanje šta je u kom delu potrajalo predugo. Zato ćemo samo ukratko reći da tu možete naći malo istorije, podatke o tome ko je bio Sun Cu (kineski vojni strateg iz šestog veka pre naše ere, nije sigurno da li je uopšte postojao, autor "Sveobuhvatnog umeća ratovanja"), ko Sun Pin (možda njegov unuk, autor istoimenog dela kao i Sun Cu, kasnije preimenovanog u "Vojni metodi" kako ne bi dolazilo do zabune), izložene, detaljno i jasno, opšte principe "Sveobuhvatnog umeća ratovanja", uz dodatke koje su kasnije dodavali Sun Pin i drugi stratezi, a zatim i tekst "Sveobuhvatnog umeća ratovanja", sa nekim manje razumljivim delovima izbačenim, i komentarima na svako poglavlje (u komentarima se, između ostalog, objašnjava i kako iznete principe možete primeniti na poslovni ili lični život). Poglavlja ima četrnaest, bave se procenjivanjem situacije, objašnjavanjem kako voditi rat, kakav dobar vojskovođa mora da bude (ako je, recimo, sklon ljutnji, neprijatelj to može lako da iskoristi da ga isprovocira i navede na neku glupost, ako je arogantan, njegova nadmenost je takođe prosto poziv neprijatelju da je iskoristi..), kako iskoristiti mane protivničkog vojskovođe, neophodnost poznavanja terena kako bi se iskoristio u sopstvenu prednost, kako se boriti na kom terenu, kako se boriti u kakvim uslovima, kako zavarati neprijatelja, na koji način koristiti kakve uhode… I još mnogo toga. Ono što je glavno je da je pre upuštanja u sukob neophodno dobro poznavati samog sebe, odlično poznavati neprijatelja, poznavati teren na kome će se borba odvijati, ne upuštati se u sukob dok to ne postane zaista neophodno (znači, nikako zbog ljutnje, uvrede, nekih apstraktnih principa, već samo ako vam je opstanak ugrožen), niti ako nije sigurno da možete da pobedite, ponašati se tako da protivnik ne može da predvidi vaše poteze pa samim tim ni da se uspešno odbrani, sukob okončati što je moguće pre, i u sukobu naneti najmanju moguću štetu i sebi i "neprijatelju" (ma koliko vam "neprijatelj" smetao, pored njega ćete ipak morati da živite i nakon sukoba).
Izuzetno korisna knjiga, sa principima koje je savršeno moguće primeniti i više od dve hiljade godina nakon što je nastala, i to u svim životnim oblastima gde neka vrsta borbe (bukvalno ili u prenesenom smislu) postoji.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
E, da, kad je neko konfliktna ličnost, ništa mu nije strano, ne bira sredstva da dođe do cilja, brzo pada u vatru itd. Svi sukobi i mnoge teško rješive situacije izbijaju baš zbog tog nemogućeg spoja stvari sa različitih planova, iz zbrke koju pravimo najprije u svojoj glavi a onda i u životu, povezujući, u stvari miješajući situacije iz različitih perioda zbivanja, sa različitih terena i prostora, čak kultura, pa i suprotnih polova koji ih određuju, a nemaju nikakvu dodirnu tačku, već su vještački i na silu dovedeni u vezu, spojeni u krajnjoj različitosti toliko da dovode u pitanje i sam opstanak po samoj svojoj biti. Čemu rat sa svim svojim besmislom i nemogućnošću prave kontrole i susprezanja, o kočnicama, pozitivnom manipulisanju da i ne govorimo, jer sve to dovodi u pitanje i ostavlja prostor samo za nekontrolisano stradanje i štetu. Sama iluzija moći i pobjede, čitava konfuzija jednom kad prođe i stane, zaustavi se jednom kad krene kolo nesreće. A ono što ljudima ostaje je istorija svačijeg stradanja bilo koja strana da je u pitanju, vještačko naduvavanje bilo čijih zasluga, stradalnici i oni koji možda i nisu u biti učestrvovali, u zavjetrini i neokrnjeni i materijalno i bilo kako, ako je to moguće… Ali, istoriju pišu pobjednici, veličaju, lažu pokatkad i kreiraju naknadne rezultate bez kojih je svaka saglasnost u budućnosti i opstanak uopšte na ovoj jadnoj, iscpljenoj od sukoba i nemilosrdnog iskorišćavanja prirodnih resursa, pa i samog čovjeka, planeti po njima nemoguć , a u stvari – doveden u pitanje. Kako može ponašanje rata da nam pomogne?!