U nekoj biblioteci na svetu, u nekom od fondova, postoji knjiga koja vas zanima ili vam je neophodna u radu. Kako je pronaći i uopšte, kako saznati da ona postoji? Internet je postao izuzetan medij, kada su u pitanju informacije iz najrazličitijih oblasti i zabava, ali još uvek nije dostigao nivo na kome će on predstavljati, u pravom smislu, svetsku mrežu znanja u svim oblastima.
Dostizanje ovakvog cilja, pre svega znači povezivanje biblioteka na Mrežu i dostupnost njihovih kataloga, knjiga, članaka, video i audio zapisa, korisnicima Interneta. U toku je nekoliko velikih projekata kojima je cilj upravo to.
CDRS – Collaborative Digital Reference Service
CDRS – Collarobative Digital Reference Service, naziv je konzorcijuma koji će okupljati biblioteke širom sveta i omogućiti korisnicima da do verodostojnih informacija dolaze besplatno. Na Internetu jeste dostupno pregršt informacija, ali često nerelevantnih, sumnjivih u pogledu verodostojnosti. Nova inicijativa će, smatramo, izuzetno unaprediti mrežu i učiniti je još korisnijom i, u smislu informisanja, pouzdanijim mestom.
Nova web-strana, vrsta pretraživača bibliotečkih fondova, pojaviće se tokom ove godine. Pošto je kvalitet ovako dobijenih informacija proveren a usluga jedinstvena, osnivači projekta se nadaju da će zaseniti i prestići Yahoo!, Google ili Altavista-u po svojoj posećenosti. I za to imaju dobrih šansi, s obzirom da su se ovom projektu pridružile mnoge biblioteke, kao što je Kongresna, biblioteke Univerziteta Harvard i Jejl, Berlinska gradska biblioteka, ali i fondovi mnogih specijalizovanih ustanova, kao što su galerije i muzeji.
Kako će ova nova mašina za pretraživanje funkcionisati? Za svaku biblioteku će biti izrađen profil, vrsta lične karte sa podacima o nivou stručnosti za pojedine teme i jezike. Kada korisnik zatraži informaciju, vršiće se pretraživanje one baze koja je u traženoj oblasti najkompetentnija i najstručnija. Npr. ako tražite informacije o Indijancima, najverovatnije je da o toj temi najviše knjiga poseduju, tj. najveću bazu podataka imaju američke biblioteke, a od svih njih sigurno postoji neka koja je specijalizovana za tu oblast i vezano za istu, opremljenija od ostalih.
Novembra 2000. godine započelo je testiranje ovog neprocenjivo važnog globalnog projekta, i u toj eksperimentalnoj fazi je učestovalo 60 biblioteka iz celog sveta. Koordinator projekta, u ovoj fazi, jeste američka Kongresna biblioteka. Podaci će na ovoj jedinstvenoj mreži u početku biti dostupni samo na engleskom jeziku, ali planira se prevođenje servisa na još 20 drugih jezika. Svakoga meseca se projektu pridružuju nove biblioteke, a trenutno ih je stotinu.
The European Library Project – TEL
Radi se o osnivanju panevropske biblioteke vrednih elektronskih izdanja iz različitih zemalja, koje će korisnici moći da pretražuju, „listaju“ i proučavaju. Planirano je da prva faza projekta traje 30 meseci – u ovom periodu postaviće se osnove ovog sistema i rešiti problemi modela saradnje između nacionalnih biblioteka, ali i šire, država.
Za sada su doprinos ovom projektu dale biblioteke Portugalije, Švajcarske, Nemačke, Velike Britanije, Holandije, Finske, Italije i Slovenije, a finansijski će ovaj posao potpomognuti Program za istraživanje tehnologija informacijskog društva pri Evropskoj komisiji, sa 1,2 miliona evra.
The British Library
Britanska biblioteka, takođe, želi da svoj fond učini dostupnim surferima. U pitanju nisu samo štampana izdanja, već i rukopisi, fotografije, video i audio materijali, stare mape i crteži. Najvrednija u ovom projektu biće dostupnost retkih i zaštićenih dokumenata i knjiga, sa kojima su mogli da se sretnu jedino istraživači, i to uz posebnu dozvolu.
Projekti i planovi digitalizacije postoje, ali pitanje je kolika će sredstva odobriti britanska vlada – upravo od ove činjenice i zavisi kojim će se tempom projekat realizovati. U ovom trenutku Britanska biblioteka ima odobreni budžet od 85 miliona funti godišnje, a sama zarađuje oko 35. Jedna od ovih suma, ili obe, moraće se drastično uvećati kako bi otpočeo kapitalni projekat, upozoravaju predstavnici ove ustanove.
Korisni linkovi:
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.