BEOGRAD – Najznačajniju domaću nagradu u oblasti kinematografije, Zlatni pečat koji Jugoslovenska kinoteka tradicionalno dodeljuje na svoj rođendan 6. jun, ove će godine primiti čuveni jugoslovenski reditelji Goran Paskaljević, Rajko Grlić, Goran Marković, Lordan Zafranović i Srđan Karanović.
Ceremonijom uručenja visokog međunarodnog priznanja „zlatnoj petorci“ reditelja koji su svojim ostvarenjima obeležili jugoslovenski, srpski i hrvatski film, i svečanim otvaranjem 21. Festivala nitratnog filma, Jugoslovenska kinoteka obeležiće i 70 godina postojanja.
Lordan Zafranović, prema mišljenju i kritike i publike, jedan od najznačajnjih jugoslovenskih reditelja, kaže za Tanjug da je nagrada koju će večeras primiti u Jugoslovenskoj kinoteci značajna ako će podstači restauraciju njihovih filmova.
„Film je star tek nešto više od jednog veka… Ako uporedimo film sa slikarstvom koje je staro tri ili četiri hiljade godina, ili muzikom na primer, „sedma“ umetnost je najmlađa. Dobro je sačuvati filmove za buduće generacije, jer ih mi nismo pravili samo za ljude naše savremenike“, kazao je Zafranović i u šali dodao da će za sto godina neki super moderni ljudi gledati njegove filmove kao arheloške dokumente o epohi, načinu mišljenja, umetnosti, nivoima razvoja tehnologije…
Slavni reditelj napominje i da je apsolutno netačna definicija po kojoj njih petorica, koji će danas biti nagrađeni u Jugoslovenskoj kinoteci, čine ono što se naziva „Praška škola“.
„Marković, Paskaljević, Karanović, Grlić i ja smo išli samo u istu zgradu takozvane Praške škole. Bili smo izraziti individualisti i nikada nismo delili zajedničke estetske norme i doživljaj filma. Svako od nas je bio škola za sebe… Pogrešno su nas strpali u tu ‘Prašku školu’ sa idejom da je to neka umetnička zajednica koja izbacuje filmove. U tom kontesktu, „praška škola“ ne postoji. Naši filmovi su jako različiti i sva petorica pripadamo različitim teritorijama i kulturama. Pa svi znaju da sam Mediteranac i potpuno sam van od te gradske priče koju je forsirao Marković. Điđa (Karanović) je opet forsirao svoju estetiku i promišljanje filma“, kazao je Zafranović.
On je dodao da je ono što jedino povezuje njegovu generaciju reditelju to što su u Pragu studirali na izuzetnoj filmskoj školi sa odličnim profesorima.
„Mi smo učili od ljudi koji snimili od 20 od 40 filmova i koji su nama prenosili konkretna znanja i veštine. Učili su nas da napunimo bioskop publikom. Danas je takvih profesora malo. Čitav semestar smo učili kako se režira bitka“, kazao je Zafranović.
Sva petorica reditelja spadaju u autore koji su retko u umetničkoj karijeri pristajali na kompromise.
Zafranović kaže da nikada ne bi pošao drugim putem jer, kako kaže, svoju ideju oko filma omože da istera samo reditelj koji ne pristaje na kompromise.
„To me je i dovelo u poslednjih 20 godina u nekinematografsku situaciju koju je pomogla opšta atmosfera imrovizacije u evropskim kinematografijama. Reditelji troše mnogo vremena na pribavljanje novca. Autori koji imaju ambiciju da snime bioskopski film, prolaze kroz različite izazove. Novca nema van državnih fondova gde važe zatvoreni fondovi, a bez ‘štambilja’ nacionalnog filmskog centra nema apliciranja kod evropskih fondova. Muka jedna“, kaže Zafranović.
On, međutim, ističe da će Mediteran preživeti sve tehnološke revolucije, ratove i potrage za naftom po morskom dnu.
„Jadranska obala je moja večna inspiracija. Posle niza neuspeha s nabavljanjem novca za snimanj filmove, sada pripremam ostvarenje ‘Sestre’ koji ima realan budžet i u celosti se događa na ostrvu Braču“, zaključio je Zafranović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.