Odnosi među polovima – polje su nikada do kraja istraženo i objašnjeno. Večita inspiracija za umetnike i pisce očito je pokrenula Šeri Argov da napiše roman koji je za kratko vreme postao bestseler pod naslovom "Zašto muškarci vole kučke". Nije u pitanju militantna feministička literatura, već ona koja savremenim ženama u savremenom svetu daje jednostavan savet – žena danas mora da bude ljubazna i jaka.
Knjiga između ostalog podseća i na misao slavne Sofije Loren da je "seksepil pola onoga što imate i pola onoga što ljudi misle da posedujete". Drugim rečima, ako se ponašate kao da vredite milion dolara, nema razloga da i drugi u to ne poveruju. Prva zabluda sa kojom se u svojoj knjizi obračunava Šeri Argov jeste ona da put do muškog srca vodi preko stomaka. Tačnije, ona smatra da za početak i kokice za posluženje predstavljaju dovoljan trud. Negde u tom ključu "prava kučka" nikada neće postaviti pitanje – zašto me nisi zvao. Naime, podrazumeva se da je njen socijalni život sasvim dovoljno bogat, što implicira da ona i nije u stanju da primeti ili bar javno iskaže da je primetila odsustvo određenog muškarca u datom trenutku.
Za razliku od finih devojaka koje pocrvene kada im se udeli kompliment, sa "kučkama" to nije slučaj. Kučka poseduje ležeran stav, ne plaši se konkurencije, nema strah od gubitka, ona za razliku od fine devojke koja je u vezi, nikada neće zaboraviti prijatelje, niti joj pada na pamet da se odrekne karijere. Kako autorka zaključuje, "žene se ne razlikuju toliko po tome kako postupaju prema muškarcu, već kako postupaju prema sebi."
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Jao, knjiga je ekstra, šta da vam kažem, potpuno sam sebe pronašla u ovoj knjizi. Vredi imati ovu knjigu među ličnim stvarima, za ceo život!
Sirena je progovorila kao glas razuma svih povređenih žena, koje ako nisu, život će ih naučiti da budu kučke. Sreća, pa ti, Milane, to ne razumeš.
U celoj priči (i komentarima) nigde pomena o nečemu zajedničkom? Kao da su svi ukopani u rovove i brane svoje pozicije osvojene (i buduće?). Šta je svrha: ko će kim da vlada? Besmisleno…
Čitajući ovaj tekst, spremala sam se da dam svoj komentar. Kada sam stigla na kraj teksta, vidjela sam komentar Sirene Savić, Beograd – pročitala ga i vidjela da je Sirena napisala sve ono što sam i ja namjeravala. Neću se ponavljati no samo podržati komentar Sirene za koji smatram da je odličan.
Takva nam je knjiga bila potebna. Pogotovo ženama žrtvama i mučenicama ili bar onima koje se tako postavljaju i osećaju. Onako kako stoji u gorenapisanom kratkom rezimeu knjige, mogao bi naziv biti i: „Zašto muškarci vole pametne žene?“ Jer u opisu žene-kučke prepoznah samo jednu samosvesnu trezvenu ženu koja neće dozvoliti da muškarac bude sav njen svet, niti mu do te mere biti podređena da zaboravi i ime i poreklo, i prijatelje i rodbinu, da ne pominjem životna interesovanja… Da me ne shvate pogrešno pripadnice ženskog, čitaj, jačeg pola, kojima i sama pripadam: ne mogu se pohvaliti da sam ikada bila žena-kučka, kako je opisaste, ali verujte da život i godine donose svoje, pa se kao što se od ružnog pačeta stvori prekrasan labud, tako i od žene koja služi, plače, moli, ugađa, čeka i pati, vremenom stvori, usled silnog udaranja u zid, otrežnjena, savremena žena koja traži, očekuje, aktivno se bori za pravo da bude voljena i poštovana, neprekidno razvijajući i obogaćujući svoju ličnost… A to, priznaćete, i nije neka kučka od žene, ako je uopšte bitno kako je nazvati, kada je već ona osvojila parče slobode za sebe, a kao takva će i biti više poštovana, a i voljena od svih, pa i muškaraca, za koje bi na kraju mogli zaključiti da nije baš da vole kučke, nego prvenstveno žene koje vole same sebe. Pa ako baš hoćete, nazovite ih kučkama, one su dovoljno osvešćene da im to neće smetati, pogotovo što, najverovatnije, imaju pored sebe muškarca kakvog zaslužuju: odanog kao psa. Na ovakve i slične knjige, koje nude ono što svi mi već odavno znamo, možemo samo da zalajemo i mirno odemo u svoju kućaru, razmišljajući o tome kako i taj pseći život nije toliko loš, ako ga znamo dovoljno osmisliti i ceniti sami sebe, kako nas god drugi nazivali. Dakle, slobodno me zovi kučkom, ali me ne smeš ugristi i lajati na mene 🙂